ŠETNJE I VEŽBE ČUVAJU MOZAK: Fizička aktivnost pospešuje memoriju i veštine razmišljanja

Fizička aktivnost može da podstakne bolji rad moždanih funkcija kao i veštine razmišljanja kod obolelih od demencije, pokazuju nova istraživanja sprovedena na Univerzitetu Britanska Kolumbija u Kanadi. Studije su utvrdile da se osobe sa blažim oblikom gubitka pamćenja ukoliko šetaju nekoliko puta nedeljno bolje osećaju i brže razmišljaju. Istraživanje se odnosilo na vaskularna kognitivna oštećenja, drugi najčešći oblik demencije širom sveta (prvi je Alchajmerovo oboljenje). To je stanje u kojem su krvni sudovi toliko oštećeni da krv više ne može da prolazi kroz njih do mozga u potrebnim količinama. Ono je povezano sa visokim krvnim pritiskom i srčanim oboljenjima.

Jedan od uobičajenih znakova vaskularne demencije u ranoj fazi, kako su utvrdili istraživači, jeste manja efikasnost moždanih funkcija. U prošlim studijama osobe sa dijagnozom oštećenja krvnih sudova pokazale su više neurološke aktivnosti u delovima mozga povezanim sa memorijom, što ukazuje da njihov mozak teže funkcioniše tokom razmišljanja.

Zbog čega je fizička aktivnost važna kod ovih osoba? Vežbe utiču na krvni pritisak i srce, a istraživanja ukazuju da česte kratke šetnje mogu da poboljšaju pamćenje i fizičke sposobnosti kod osoba sa ranim oblikom Alchajmerove bolesti. Nova istraživanja ispitivala su da li isti efekat vežbe mogu da izazovu i kod onih koji pate od vaskularne demencije.

Nova studija, objavljena nedavno u britanskom "Žurnalu sportske medicine", u kojoj su učestvovali stručnjaci sa Univerziteta Britanska Kolumbija i eksperti iz drugih institucija, proučavala je efekte šetnje na ovu vrstu demencije. Ispitivanje je sprovedeno na 38 starijih ljudi u Britanskoj Kolumbiji kojima je postavljena dijagnoza ranog oblika vaskularne demencije i trajalo je više od šest meseci. Prilikom prvog odlaska u laboratoriju univerziteta ispitanicima je provereno opšte zdravlje, funkcionisanje memorije i veština razmišljanja. Onda je svakom skeniran mozak dok su radili kompjuterske testove koji zahtevaju brzo reagovanje. Ovaj skener je dizajniran da otkriva neurološku aktivnost i kako različiti delovi mozga deluju tokom obavljanja zadatka. Zatim je svakom od volontera određena šetnja.

Program šetnje bio je jednostavan – jednosatno hodanje u laboratoriji, koje je trebalo da bude toliko brzo da koriste 65 odsto svojih maksimalnih kapaciteta.

- Želeli smo da imamo određeni intenzitet u vežbanju - kaže Tereza Liju Ambrouz, direktor Laboratorije za kognitivnu neuronauku Univerziteta Britanska Kolumbija i vodeći istraživač.

Volonteri su podeljeni u dve grupe (druga je bila kontrolna) i većina njih prijatno se osećala tokom vežbanja. Rezultati dobijeni nakon šest meseci ispitivanja pokazali da su šetači imali niži krvni pritisak od volontera u kontrolnoj grupi.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com