"Sećanje na Zavinula" na BJF-u

Za one koji dobro pamte, atmosfera i gužva u beogradskom Domu sindikata 26. oktobra, treće večeri Beogradskog džez festivala, po elektricitetu je podsećala na one slavne dane sedamdesetih godina, kada je naša prestonica bila domaćin New Port Jazz festivala. I dok se nekada publika oduševljavala Sonijem Rolinsom, Dizijem Gilespijem i Lajonelom Hemptonom, novo vreme na istom mestu predstavilo je beogradskoj publici drugačije, ali podjednako uzbudljivo lice džez muzike. 

Tematski nazvano Sećanje na Zavinula, veče je započelo koncertom Vasil Hadžimanov benda, koji je prvi put izveo program sa svog novog albuma - VHB3. U svom prepoznatljivom maniru, kombinujući neparne ritmove, elektroniku i improvizaciju, poduprtu zaista moćnim zvukom, Vasil je novim albumom prikazao sve svoje muzičke kvalitete. U maniru svog idola, preminulog velikana Džoa Zavinula, ovaj izvanredni pijanista demonstrirao je veliku kompozitorsku razigranost i neospornu zrelost. Idejno snažan, maštovit i moćan u energiji i zvuku, novi projekat ovog benda sigurno spada u najveće domete domaće muzičke scene na polju stila, u svetu poznatog kao world music. Često polazeći od jednostavnih muzičkih sekvenci, duhovito se poigravajući, razbijajući ih ritmički i dinamički, a zatim ih razvijajući u potpuno neočekivanom pravcu, bend je izbegao sve moguće kreativne zamke ovog žanra, držeći pažnju publike i spontano podižući temperaturu u publici. Sjajna ritam sekcija, podjednako upečatljiva u "neparnjacima", kao i u rok gruvu, "pržila" je sve vreme, gradeći snažnu i inspirativnu podlogu za razigrane muzičke ideje. VHB je odličan primer koliko je dobra hemija i interakcija između članova benda važan element u ostvarivanju sopstvenog muzičkog identiteta. Vasil i njegovi "momci" su se, pre svega, sjajno zabavljali, provocirajući jedan drugog, a to zarazno pozitivno raspoloženje prenelo se i na publiku. Iako gosti na ovom projektu, gitarista Svebor Šakić i Vasilov i Vladin kolega sa Berklija, trubač Rosen Zaharijev, delovali su kao integralni deo benda, savršeno zakačeni na iste muzičke i duhovne talase. Iako je Zavinulov uticaj još uvek primetan u izboru boja klavijature i korišćenju glasa, bili smo svedoci jednog zrelog, autorskog koncepta koji prosto pleni. Jednom rečju, neodoljivo!

Iako je VHB za muzičke sladokusce bio nesvakidašnji muzički užitak, posetioci Doma sindikata su u drugom delu večeri bili uvučeni u nešto što prevazilazi svet muzike i uvodi u područje magije. Harizmatična portugalska pevačica Marija Žoao je fino, nenametljivo i neprimetno isplela čudesnu mrežu zvukova, emocija i čarolije koja ostavlja bez daha. Od prvog trenutka kada je sa svojim triom izašla na scenu i zapevala šaputavim, maznim glasom, energetski je zarobila publiku i povela je u jedan transcedentalni svet. Iako inspirisana muzikom Brazila, smelo je odbacila prepoznatljive brazilske ritmove i zaodenula ih u novo ruho, obojeno dramatikom i emocionalnom dubinom portugalskog fada. Vokalno besprekorno, intonativno perfektno i scenski upečatljivo, Marija Žoao je u svedenoj i prozračnoj pratnji svoga trija pružila mnogo više od obrade poznatih melodija. Iskreno, toplo, hrabro kombinujući različite glasovne efekte i široku paletu vokalnih boja, dočarala je autore brazilske bosanove sa sebi svojstvenim senzibilitetom. Sa bine je prosto kuljala emocija koja razoružava i ostavlja bez reči. Iskrene ovacije publike bile su jedini, pravi odgovor na ovu čaroliju.

U razgovoru s njenim basistom, mladim Argentincem Demijanom Kabaudom nakon koncerta, dobili smo potvrdu da nema ničeg estradnog niti unapred planiranog u nastupu Marije Žoao. 

- Ona je takva čak i na probama - rekao je  ne skrivajući fascinaciju svojom "šeficom". - Ne znam nikoga ko se toliko iskreno daje muzici kao ona. I za nas, koji s njom sviramo, Marija je na svakom koncertu nepredvidljiva i ne prestaje da nas iznenađuje.

Ono što smo videli i doživeli treće večeri festivala čak i najtvrdokornije džez tradicionaliste, koji "gunđaju" da na ovogodišnjem programu nema "pravog džeza", ostavlja bez argumenata. Iznad svih stilskih odrednica stoji muzika, etikete su potpuno nebitne.
 

Tekst: Ljiljana Sađil