NAJVIŠE NAS BOLI – VREME: Kakav je, zapravo, uticaj klime na zdravlje?

Nagle smene otopljenja i zahlađenja kojima smo izloženi ovih dana najviše smetaju osobama koje pate od hipertenzije, jer ni lekovima, usled promenljivih vremenskih prilika, ne mogu da dovedu pritisak u granice normale. Vlažan vazduh i čestu kišu najteže podnose astmatičari i oni koji boluju od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), dok vetar izaziva tegobe onima koji pate od migrene.

Doktorka Ivana Stefanović, iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograda, kaže da je poslednjih godina popularno da se vremenske (ne)prilike posmatraju kao faktor rizika za pojavu i razvoj bolesti, ali da to nije istina:

- Tačno je samo da promenljivi klimatski uslovi doprinose pogoršanju neke postojeće bolesti. Dakle, samo u manjoj ili većoj meri mogu da otežaju kontrolu pritiska - kaže dr Stefanović.

Osećaj gušenja je najčešći simptom koji se dešava kada je vreme sparno.

- Činjenica je da vlažno vreme ne pogoduje pacijentima koji boluju od HOBP, astme ili drugih bolesti pluća, ali ako oboleli ide na redovne pulmološke kontrole i nauči, po savetu lekara, kako da prilagodi dozu leka novonastalim uslovima, čak ni vlažno i hladno vreme ne bi trebalo da prave veće probleme - kaže naša sagovornica.

Pred kišu i kada je tmurno nebo mnogi su pospani, imaju osećaj iscrpljenosti i smetenosti.

- U vreme nestabilnih vremenskih prilika, potrebno je da se organizam ne opterećuje previše i da se ne vuku teške kese sa pijace ili prodavnice - kaže dr Stefanović.

- Jer, organizam mora da se izbori da održava homeostazu i da se prilagodi, pa mu to ne bi trebalo otežavati. Ovo je naročito važno za one koji pate od visokog i niskog krvnog pritiska. Za jedne je rizik da dođe do srčanog i moždanog udara, dok hipotoničarima preti nesvestica.

Kada organizam nije u stanju brzo da se prilagodi promenama temperature i pritiska, često nastupa kolaps ili sinkopa.

- Previše odeće i naglo otopljenje može da dovede do toga da osoba izgubi svest - kaže doktorka.

- To je jedno benigno stanje od kojeg se brzo oporavlja čim se sedne i popije vode. Ali, ako je do gubitka svesti došlo iz čista mira, znači ne zbog predugog stajanja u redu ili zagušljivih prostorija, potrebno je otići kod kardiologa.

Doktorka Stefanović kaže i da je za vreme vetrovitog vremena nešto veći broj poziva Hitnoj pomoći od pacijenata koji imaju migrenu i druge glavobolje:

- Za glavobolje postoji više okidača, tako da ne možemo sa sigurnošću reći da je samo vetar jedini krivac. Zato su važni preventivni lekarski pregledi, neminimalizovanje simptoma, znanje prve pomoći, edukacija o faktorima rizika. Sve to utiče na to da na vreme prepoznamo da se u našem organizmu nešto dešava i da se na vreme obratimo lekaru.

Izvor: Novosti - Specijalni dodatak Doktor u kući
Foto: Ilustracija/Pixabay.com