MUZIKA KAO DOPUNA TERAPIJI: Kada su note lekovite, a kada mogu biti opasne?

Prija dok je slušamo. Nekada je bila dostupna samo onima koji su prisustvovali njenom izvođenju. Danas je muzika na svakom koraku, a može se koristiti i kao delotvorna dopuna terapiji.

Zvuk, ritam određene melodije, može da nas razveseli, rastuži, ali i da nas ubrza dok radimo. Muzika nas opušta, jer se tokom slušanja oslobađaju hormoni zadovoljstva, edorfini.

- Muzika utiče na naš organizam, na zdravlje i ukupno stanje naših organa. Najveći uticaj ima na naše srce. Svako treba da sluša muziku koju voli, jer ona ulazi u naše telo. Kada uđe, i mozak obradi informacije, dolazi do lučenja hormona zadovoljstva koji se javlja i kada se jede čokolada, ali se slušanjem muzike oslobađa u mnogo većoj količini. Dolazi do značajnih promena u našem telu - rekao je kardiolog Predrag Mitrović.

Rad našeg srca i disanje su u ritmičkim procesima. Nije slučajno što su mnogi hitovi današnje produkcije u ritmu našeg srca - 76 otkucaja u minuti.

- Srce je jedini organ koji se kreće u i našem organiznu, neprestalno radi i pravi vibracije. Ako pustite spoljni nadražaj muzike, a to je ritam, koji se sudara sa vibracijama našeg tela, normalno da vam to neće prijati. To je podsvesna stvar, ali mi sve to registrujemo - dodao je dr Mitrović.

U eksperimentu koji je predvodio dr Mitrović od 2002. do 2009. godine, u kojem je obuhvaćeno 700 pacijenata: 350 pacijenata je redovno primalo terapiju slušajući opuštajuću muziku, drugih 350 pacijenata dobijalo je samo terapiju. Rezultati istraživanja su pokazali da se zdrastveno stanje znatno poboljšalo, kod onih pacijenata, koji su terapiju primali slušajući muziku.

- To smo uradili 2009. godine na Evropskom kongresu kardiologa, i dobili smo specijalnu nagradu i za ideju i za rad. U Pekingu i na 1.000 mesta u svetu, čak postoji 20 centara koji koriste tu metodu. Bitno je da znamo neka pravila do kojih smo došli. Muzika pre svega treba da bude instrumentalna, a ako postoje reči onda je to problem jer reči bude dodatne emocije. Bitno je da taj jezik bude nepoznat za pacijenta i onda je taj glas praktično u funkciji instrumenta. Najbolji instrumenti za naše telo su, pre svega harfa i tenor saksofon - objasnio je dr Mitrović.

Muzika za slušaoca ne mora uvek biti korisna.

- Nemački istraživači su pre šest, sedam godina uradili jedno istraživanje. Dvoje mladih ljudi su pronađeni mrtvi ispred bine jedne agresivne vrste muzike, neću da kažem koji je to žanr, da se ljudi koji se bave takvom muzikom ne bi uvredili. To je uzrast od 19 do 23 godine. Pretpostavili su da je u pitanju droga i alkohol, ali su našli da oni, niti su bili, niti su bili pod dejstvom narkotika. Jednostavno, muzika je bila takve frekvencije i jačine i tempa da je došlo do fibrilacija, srce je prestalo da kuca, već počinje da treperi i pali su mrtvi. Da je neko znao da ih udari u grudni koš par puta ili da je poslao defibrilator, uz elektrošok, oni bi bili živi - ispričao je dr Mitrović iz Urgentnog centra.

Slušanje muzike pomaže u učenju stranih jezika, poboljšava pažnju i budi emocije prisećanjem na lepe uspomene.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.