IMAO SAM 78 ŽENA, ALI SA SLAĐOM HOĆU DA OSTARIM: Radiša Trajković Đani otkrio najintimnije detalje iz svog života

Život folkera Radiše Trajkovića Đanija mogao bi da se opiše u jednoj rečenici: "No Đani, no parti." Pevač kaže da je živeo ludo i da je redovno "lupao recke", ali napominje da se sve promenilo kad je upoznao jednu Slađu, koja mu je postala supruga. Zaboravio je sve bivše i siguran je da će pored Slađe ostati do kraja života.

- Ne volim da se vraćam unazad i pričam šta je bilo, ali ne mogu da pobegnem od istine. Tačno je, bio sam sa mnogo žena. Brojka do koje sam došao je 78, ali nijedna ne može da zameni moju Slađu! Siguran sam da je ona moja prava i jedina ljubav, pored koje ću ostariti - započinje svoju ispovest Đani i nastavlja:

- Shvatio sam da je nezamenljiva. Oprostila mi je neka sranja jer je pametna žena. Živ čovek pogreši, ali to ne znači da treba da rasturiš porodicu. To je sve bila mladost-ludost. A ima i onih što su u mladosti dobri, pa posle polude. U zrelim godinama nađu mladu devojku, pa ostave porodicu i decu na ulici. Kod mene je makar išlo po redu!

Pevač je i danas na meti devojaka, čak i maloletnica, ali mu ne pada na pamet da bude s njima.

- Ma prilaze, ali ja to ne gledam. Imam ćerku od 14 godina. Meni samo ona bude pred očima. A te devojčice popiju, pa priđu. Onda krenu da me peglaju, kao biće svašta, može i ovo i ono, mame me... A ja im kažem: "Ajmo, paljba kući" - priča folker i dodaje:

- Vidi se kada je devojka maloletna, pa taman tonu šminke stavila na sebe! Od njih bežim kao đavo od krsta. Ima kolega koji vole klinke, ali ja ne. Vodim se onom izrekom: "Ko sa decom spava, upišan se budi." Ranije sam se i ja upišan budio, ali gotovo je sa tim. Bolje miran san nego kratka avanturica. Otkud znam da li će da me snimaju. Pogotovo kada popijem. Koliko su me samo puta pitale da idemo u hotel. Ja im kažem: "Nema šanse." Bojim se kamera! To ti postave a da pojma nemaš. I nije problem zbog mene, nego što će da mi obruka porodicu, decu, ženu... Gradio sam ceo život karijeru, trudio se da budem normalan i sad ti neko sve upropasti za pola sata zadovoljstva!

Pevač ističe da samo Slađa ume da izađe na kraj sa njim:

- Mnogo sam nemiran i samo žena može da me smiri. Nisam alkoholičar, daleko bilo, ali volim da popijem. Volim lepo društvo, zezanje, da do zore ostanem u kafani, da se šalimo, smejemo... A Slađa ima uticaja na mene samo zato što je poštujem. Zato je uvek saslušam i primirim se kada to ona želi!

Rođen je 1973. u Prištini, a odrastao je u Lipljanu na Kosovu. Roditelji Lazar i Blagica nisu imali novca da njemu i njegovoj mlađoj braći Nebojši i Goranu kupe sve što požele, kao što on to danas čini svojoj deci.

- Nismo bili sirotinja, ali kao i svaka normalna porodica na Kosovu, skromno smo živeli. Ćale je vozio autobus, a keva je radila u prodavnici. Iako nisu mogli sve da nam priušte, bili smo srećni - kaže pevač, koji je Osnovnu školu "Braća Aksić" završio u Lipljanu.

Do sedmog razreda je bio odličan, a onda je popustio jer je počeo da peva. Upisao je Srednju muzičku školu "Stevan Stojanović Mokranjac" u Prištini, a treću godinu je ponavljao jer ga je više zanimalo da nastupa po kafanama nego da uči.

- Zarađivao sam još kao klinac. Osetio sam lovu i batalio školu. Kada sam ćaletu rekao da sam pao razred, udario mi je tako jako šamar da ga i danas pamtim - priča folker koji je, pod tatinim pritiskom, četvrtu godinu završio vanredno u srednjoj ekonomskoj školi.

U srednjoj školi se prvi put zaljubio. I prvi put razočarao.

- Bio sam mlad i zaljubljen, mislio sam da je ona žena mog života. Ali ona je posle 15 dana našla drugog i mene zaboravila!

Život u varošici ga nije ispunjavao, pa je sa 17 godina spakovao kofere i otisnuo se u beli svet.

- Imao sam veliku želju da uspem. Nisam hteo celog života da budem seljački pevač i da radim samo po kafanama. Tačno je da sam u kafanama mnogo naučio, ali želeo sam da budem ovo što sam danas. Zato sam prvo otišao u Švajcarsku, a godinu dana kasnije u Nemačku - priča Trajković i objašnjava kako mu je bilo u inostranstvu:

- Mučio sam se. Niko me ništa nije pitao, spavao sam i po foteljama. Gazda bi nas petoro stavio u jednu sobu i nije pitao da li imamo uslova za normalan život. Dali bi nam lonac i sve smo morali sami da spremamo. Zato sam kao klinac naučio da kuvam, peglam, perem... Nikoga nisam imao pored sebe. Dok se nisam oznojio, nisam ništa imao. Ali sada kada se okrenem unazad, ponosan sam jer sam sve sam stekao. Da nisam pevačina kao što jesam, ne bih bio ovde!

Dok se u tuđini borio da izgradi ime, dobio je poziv za vojsku. Sa 19 je počeo da služi vojni rok u Požarevcu, a potom i u Valjevu. Međutim, te 1992. izbio je rat i Đanija su pozvali na ratište.

- Tad se dogodila tragedija u mojoj porodici. Brat od tetke je na tom istom ratištu poginuo. To sam teško podneo. Tugu sam lečio u alkoholu, a jednog dana sam tako pijan seo za volan. Dao sam pun gas i napravio težak udes. Nesreće se ne sećam, imao sam prekid filma. Samo znam da sam bio u bolnici kada sam otvorio oči. Lekari su mi saopštili da imam osam polomljenih rebara i slomljenu vilicu - priseća se Đani i nastavlja:

- Vest o njegovoj smrti potpuno me je poremetila. Bio sam razočaran u život, u vojsku, ma u sve! Zbog povreda su me proglasili nesposobnim i više nisam mogao da služim vojsku, niti sam otišao na ratište.

Dve godine kasnije, 1994. snimio je prvi album "Tuđi svirači", koji je potpuno nezapaženo prošao. Miša Mijatović mu je dao umetničko ime. Ne Đani, već Deni!

- Pre nego što sam izdao prvi CD za PGP RTS, rekli su mi da ne mogu da snimam pod imenom Radiša Trajković jer je seljačko! Miša se odmah umešao i rekao: "Bićeš Deni." Nikako nisam mogao da pristanem na taj nadimak, zato što se komšijski pas tako zvao. Rekao sam Mijatoviću: "Nemoj, molim te, to ime, pa da mi se smeje cela ulica. Menjaj, Mišo, ako Boga znaš." Onda me je pitao da li može Đani, a ja sam rekao: "Super, samo da se ne zovem kao komšijski pas!"

Trajković je posle fijaska sa albumom prvencem potonuo. Pitao se hoće li mu krenuti u životu, a ubrzo je dobio potvrdan odgovor. Vratio se na Kosovo i 1995. počeo da se zabavlja sa ženom svog života - Slađom.

- Kada sam pukao sa prvim albumom, nisam znao šta ću i kako ću dalje. A onda sam ponovo sreo Slađu, koju sam znao odranije, ali samo na "ćao, ćao". Među nama se rodila ljubav - kaže Trajković i šaljivo objašnjava kako je osvojio suprugu:

- Na mišiće, trenirao sam! Nije pala na mene zbog toga što sam pevač, jer to nije ni znala. Bilo joj je dovoljno što sam dobar lik. Svaka žena voli harizmatičnog muškarca, koji je normalan i nije budala. Znate vi, žene, šta valja.

Slađa je ubrzo ostala u drugom stanju. Sina Miloša je rodila 1997, a dve godine kasnije i Marka. Tek posle rođenja dece Đani i Slađa su odlučili da se venčaju. Na večnu ljubav su se zavetovali 2001. u crkvi i opštini pred oko 150 ljudi. Godine 2006. dobili su i ćerku Sofiju.

Otkad je pronašao svoju ljubav, otvorile su mu se karte i na polju posla, pa je tako 1997. uz pomoć Miroljuba Aranđelovića Kemiša snimio drugi album "Ja stalno pijem" i napravio prvi značajan korak ka uspehu.

- Nisam imao nikog da me pogura, ali tada mi je malo krenulo - kaže Đani.

Taman kada je osnovao porodicu i počeo da gradi karijeru, roditelji su mu 1999. izbegli sa Kosova.

- Bilo mi je krivo, ali posle sam bio zahvalan Bogu što su izvukli živu glavu. A i Šiptari nam ništa nisu uzeli od imovine. Ni mi nikada nismo ništa hteli da prodamo, pa tako i danas tamo imamo dve kuće. Moj ćale ponekad tamo ode, a ja retko. Za Kosovo me ništa više ne vezuje, svi su mi ovde.

Đani ističe da ga roditelji nisu sputavali da se bavi pevanjem, ali majka je brinula za njega, pa ga je stalno zvala i pitala gde je, kako je... Zato je folker prvo njoj kupio poklon kada je zaradio veći honorar:

- Pevao sam na svadbi u Crnoj Gori i uzeo 600-700 maraka. Kupio sam kevi prvu mašinu za pranje veša.

Od te svadbe, pozivi za nastupe su pljuštali sa svih strana, pa je folker počeo lepo da zarađuje. Međutim, nisu to ni približne cifre o kojima njegove kolege pričaju po medijima.

Đani kaže da je danas mnogo teže vaspitavati decu nego ranije, pa on i Slađa ništa ne prepuštaju slučaju:

- Borimo se za njih, hoćemo da budu dobri ljudi. Stalno im govorim da ih vaspitavam da budu gospodčići. Ali ako oni to neće, ja im kažem: "Ako hoćete da budete smradovi i kriminalci, tata će vam kupiti pištolj, pa idite, pucajte. Vi ćete da robijate, neću ja."

Folker dodaje da njegove sinove zna ceo grad, pa mu redovno javljaju šta rade.

- Za sada znam da nisu lopovi i kriminalci, jer mi svi živi javljaju gde su i šta rade kada izađu iz kuće. Šta god da urade, namenski će me neko pozvati da se sladi. Kada se napiju, jave nam odmah. Doduše, i ja znam da vole ponekad da popiju, ali to su povukli na majku - našalio se Đani.

- Dosta mojih kolega lupeta o ciframa. Neka dođe neko i kaže mi da je bar video 200.000 evra, a kamoli zaradio. Klasično foliranje! Svi žudimo za velikim novcem, ali nema to veze sa istinom - kaže Trajković i dodaje:

- Na romskim svadbama najviše uzmemo, ali to je 20.000-30.000 evra za veče. A i taj novac ne uzmem samo ja, nego ga podelim sa muzičarima i ostalom ekipom. Zato, kada mi kažu da su uzeli 100.000 evra bakšiša, ja puknem od smeha. Nema pravila koliko ćemo zaraditi, nekada kod sirotinje bolje prođeš nego kod bogataša.

Izvor: Informer.rs
Foto: djanimusic/Instagram

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.