POD UTICAJEM SUNCA I VETRA: Zašto su na otvorenom male šanse za zarazu koronavirusom?

Dani su sve topliji, pa se sve više vremena provodi van kuće, na otvorenom. Postavlja se pitanje kolike su šanse da se zarazimo napolju, kao i kako na to utiču, sunce i vetar, da li se treba kloniti pušača ili sportista?

Na sva ova pitanja "DW" je potražio odgovor upravo od stručnjaka koji se bave ovom oblašću.

Koliko je boravak na otvorenom bezbedan?

Aerosoli, sitne čestice koje lebde u vazduhu, glavni su krivac za prenošenje koronavirusa. Prema nalazima naučnika, ovo se posebno dešava u zatvorenim prostorijama.

- Zato što je cirkulacija vazduha na otvorenom mnogo veća. Imate strujanje vetra, pa se tako vrlo brzo koncentracija aerosoli razređuje - kaže Niko Muters, šef Instituta za javno zdravlje pri Univerzitetskoj klinici u Bonu.

Slično kaže i virusolog dr Aleksander Kekule, ali dodaje da to sve važi ako se i na otvorenom drži odstojanje od najmanje metar i po.

- Ako ne držite to odstojanje, gledate se licem u lice i glasno pričate, pevate, vičete, pljujete, onda se, umesto aerosolima, možete zaraziti kapljično - smatra dr Kekule.

Studije potvrđuju da je opasnost od zaraze napolju ekstremno niska.

Jedno istraživanje iz Kine je uzelo pod lupu 7.324 slučaja zaraze, samo jedan se desio na otvorenom. Dr Kekule kaže da isto važi za mutacije virusa, one su nešto zaraznije, ali mere ostaju iste.

Kakav uticaj ima vetar?

- Što vetrovitije, to će pre biti razvejani oblaci aerosoli koje čovek proizvodi - kaže Gerhard Šojh, fizičar i istraživač aerosoli. Na pitanje da li je recimo na livadi gde borave različite grupe ljudi moguće da vetar odnese aerosoli od jedne do druge grupe, Šojh kaže da je to praktično nemoguće.

- Samo zbog telesne temperature se stvara neka vrsta vazdušne struje koja uglavnom, kao kod kamina, ide na gore - priča ovaj fizičar za "DW".

- Jer, telesna temperatura od oko 37 stepeni uglavnom je viša od spoljne temperature. Time se topliji vazduh penje gore, pa i taj oblak aerosoli.

Jedna studija u Iranu je takođe potvrdila da vetar ne igra nikakvu ulogu u prenošenju virusa.

Šta kad je napolju toplo, a šta kad je hladno?

To nije do kraja naučno razjašnjeno. Američki istraživači su pratili razvoj infekcije u toplim, hladnim, suvim i vlažnim predelima Kine i nisu našli nikakve razlike.

Jedna austrijska studija je ustanovila da ultraljubičasto zračenje ubija virus recimo na površinama, ali da to malo utiče na prenos zaraze sa čoveka na čoveka.

Muters kaže da se na sunce ne treba oslanjati, više je ultraljubičastog zračenja leti, ali je recimo u snežnim predelima ono još veće zbog refleksije snega. Osim toga, on ukazuje da pandemija jednako pogađa i toplije i hladnije predele.

Dr Kekule veruje da to ništa ne govori o suštini, jer pretpostavlja da se i u toplim predelima ljudi masovno zaražavaju unutra.

- Baš tamo više borave unutra sa klima uređajima i ventilatorima - kaže on.

Ima li opasnosti od sporta?

Stručnjaci kažu da i sportisti, recimo pri džogiranju, treba da drže odstojanje od metar i po uprkos tome što, u stanju fizičkog opterećenja, dublje dišu i izbacuju više čestica u vazduh.

- Ako neko samo protrči pored vas, čak i na malom odstojanju, rizik je veoma mali - kaže Birgit Vener, istraživač aerosoli sa Lajbnicovog instituta.

Slično misli i njen kolega Gerhard Šojh i zadihani sportisti bi morali da stoje minutima jedni pored drugih da bi se zaraza prenela. Zato on ne vidi problem ni u timskim sportovima poput fudbala.

- Problem nastaje kad se koriste svlačionice ili toaleti. To su opasne prostorije. One moraju dobro da se luftiraju - smatra Šojh.

Kao kontroverzna važi jedna holandska studija koja je prošle godine pokazala da je potrebno veće odstojanje među sportistima. Kažu, od biciklista treba držati dvadeset metara odstojanja. Kritičari naglašavaju da je ta studija obavljena u aerotunelu, a ne pod realnim uslovima.

Da li je susret sa pušačima opasniji?

Još nijedna studija nije povezala pasivno pušenje sa povećanim rizikom od zaraze koronavirusom.

- Pušenjem se ne izbacuje više virusa u spoljašnju sredinu - kaže Šojh. Ni Niko Muters sa Univerzitetske klinike u Bonu ne vidi da su pušači na bilo koji način zarazniji.

Prema Institutu "Robert Koh", pušači imaju nešto veći rizik od teškog oboljenja ako se zaraze. Ali po druge nisu opasniji.

Kada nošenje maske na otvorenom ima smisla?

Ako ne može da se drži odstojanje, tada nošenje maske na otvorenom ima smisla.

- U većim gužvama, recimo na koncertima ili kad ste na autobuskoj stanici, ili u nekom redu, onda maska ima smisla - zaključuje Vener.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.