DA LI POTCENJUJEMO KOVID-19? Lekari upozoravaju na rizik od masovnih skupova

Delta soj Kovida-19 registrovan je kod još nekoliko obolelih, pokazuju najnoviji podaci iz beogradskih laboratorija. Stručnjaci upozoravaju da je trenutno među svim zaraženim u Srbiji oko 75 odsto onih koji imaju takozvani britanski soj, a 25 pacijenata boluje od indijske varijante virusa korona. Iako se delta soj Kovida-19, koji je mnoge zemlje naterao na ponovno "zaključavanje", polako širi Srbijom, ovih dana na adrese velikog broja građana stižu pozivnice za svadbe, krštenja, rođendane i razne vrste proslava. Izgleda da su svi oni koji su odložili veselja prošle godine odlučili da ih upriliče baš ovog leta. Uz to, organizatori manifestacija bukvalno se utrkuju "izbacujući" datume raznih festivala kako bi građani na vreme kupili karte.

Sve to će loše uticati na već pogoršanu epidemijsku situaciju u zemlji, zbog čega lekari strahuju da ćemo uskoro moći da očekujemo novi nalet Kovida-19.

Profesor dr Radan Stojanović, klinički farmakolog s Medicinskog fakulteta u Beogradu, upozorava da nije vreme za svadbe, krštenja i festivale bez kontrole, kao i da treba uvesti kriterijume koji bi tačno odredili ko može da prisustvuje takvim događajima.

- Ne bih dozvolio nikome da prisustvuje bilo kom slavlju ukoliko nije vakcinisan s obe doze cepiva ili nema urađen PCR ili antigenski test koji nije stariji od 48 sati. To je neki minimum koji treba ispoštovati, uz obavezno nošenje maske i održavanje distance. Ali zaista ne znam ko od onih koji prave veselja to sve traži od svojih gostiju. Teoretski mogu da se zaraze i vakcinisani, na primer, oni koji nisu razvili antitela. U svakom slučaju, odlazak na takve događaje u ovom trenutku može da bude veoma opasan - napominje dr Stojanović.

Doktor upozorava da takvi događaji mogu da budu potencijalne epidemijske bombe posle kojih mogu da se prave manji klasteri s obolelima. S povećanjem broja zaraženih opet će bolnice početi da se pune obolelima od Kovida-19, a samim tim, on smatra, neće moći da se pruži adekvatna zdravstvena zaštita drugim pacijentima. Kako onda naći balans između pandemije i normalnog života?

- Mi se ne ponašamo adekvatno situaciji već kao da smo "pijani milioneri". Građani su potcenili Kovid-19. Moramo da delujemo preventivno i da se čuvamo, a ne da donosimo mere tek kada se pojavi dnevno hiljadu zaraženih. Tada je kasno. To su onda terapijske mere. Umesto da se radi na promociji vakcinacije, došlo je do opuštenosti i razmišljanja o tome kako je korona prošla. Takav stav lako može da nam se obije o glavu. Krizni štab se nije sastao više od mesec dana. Time se šalje poruka prosečnom građaninu da je sve super i da mogu da žive normalno. Zato više od polovine ljudi više ne nosi maske u prodavnicama i u gradskom prevozu. Situacija trenutno deluje fina, ali u perspektivi nije nimalo ružičasta. Nije vreme za povratak u klasičnu normalnost sve dok je virus tu - smatra dr Stojanović.

I sportskim događajima treba prisustvovati uz oprez.

- Koliko sam video, odlučeno je i da se Olimpijske igre održavaju bez prisustva publike. To je dokaz da je situacija ozbiljna. Budući da sam pratio utakmice nekih klubova NBA lige u košarci, oduševilo me je to što su imali pravilo da vakcinisani sede u jednom delu hale, bez maske i distance, a preko puta su bili nevakcinisani s maskom i distancom. Time su poštovane preporuke američkog Centra za kontrolu bolesti - kaže dr Stojanović.

Protivnik velikih okupljanja je i profesor dr Tanja Jovanović, virusolog i član Kriznog štaba za suzbijanje Kovida-19. Za "Politiku" kaže da na takvim skupovima virus vrlo lako može da nađe osobu koja nije zaštićena, nije preležala bolest ili nije vakcinisana.

- Mislim da su organizatori festivala "Egzit" napravili dobru organizaciju s testiranjem svih onih koji nisu vakcinisani. To je dobra vrsta kontrole, ukoliko ne dođe do njene zloupotrebe. Jedino kontrolisani ulazak ljudi na proslave, koncerte, manifestacije je dobar. Sve drugo je vrlo rizično. Jasno mi je da su svi željni provoda, ali mladi moraju da shvate, kao što znaju svoja prava i potrebe, isto tako da su odgovorni za kretanje epidemije u zemlji - navodi dr Jovanović.

Njeno je mišljenje da ljudi moraju da se odluče šta žele jer ako se ne pridržavaju mera koje su od početka minimalne i ne vakcinišu se, rizikuje se da se na jesen uđe u još jedan period godine kada će nam biti onemogućeno da živimo normalnim životom. Biće potrebno oko dva meseca, smatra ona, da delta soj postane dominantan kod nas.

A ne treba zaboraviti ni na to da su mnogi jedva dočekali bolju situaciju s koronom da bi mogli da organizuju događaje od kojih žive. Na to je ukazao i epidemiolog dr Predrag Kon, koji je rekao da je pritisak za otvaranje festivala bio sve intenzivniji.

- Tu treba poštovati nečije potrebe, ali da rizika ima - ima. Svako ko je nevakcinisan ima 30 puta veći rizik. Nemoguće je da kad imate tako masovne skupove, nemate zaražavanja, ali ono treba da bude na najnižem mogućem nivou i to treba kontrolisati. Problem su i masovne žurke - naveo je dr Kon.

Prema rečima profesora dr Mirsada Đerleka, državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja, posle 15 meseci hroničnog pritiska koji smo imali "dobre" brojke su omogućile da se mere malo relaksiraju, ali su građani to pogrešno percipirali i shvatili.

- Novi talas Kovida-19 neće zaobići ni našu zemlju. Ljudi su pomislili da je kraj borbe protiv korone. A virus je i dalje u opticaju i svakodnevno imamo trocifreni broj obolelih. Pojavio se i delta soj virusa, koji nismo sada očekivali već tek u avgustu ili septembru. Svaki skup gde može doći do bliskog kontakta i prenošenja zaraze šteti jer je vrlo opasan i rizičan. A posebno na raznim proslavama koje se sada organizuju masovno - kaže dr Đerlek.

Da li nepoštovanje mera, prisustvovanje proslavama s velikim brojem ljudi i odbijanje vakcinacije znači da nas uskoro čeka i uvođenje strožih pravila?

- Bolnice će tek početi da se pune brže jer se delta soj brzo širi. Očekuje se da će on u naredne od dve do četiri nedelje pokazati svoju snagu. Ako se bude nastavilo s trendom rasta broja zaraženih, radi zaštite zdravlja ljudi i dobrobiti države, onda ćemo morati da uvedemo neke mere kako bismo zaštitili širenje virusa. Onda ćemo morati da vraćamo jednu po jednu meru koju smo potpuno relaksirali. Ako nemate dovoljan broj imunizovanih ljudi, dopuštate virusu da se menja i mutira. Delta soj je podmukao jer ima kliničku sliku koja nije slična prethodnim sojevima. Neko dobije kijavicu ili misli da se prehladio zbog boravka u klimatizovanoj prostoriji, šeta se normalno u društvu i prenosi koronu. Ali oni sa slabijim imunitetom neće proći s prehladom već će zaglaviti u bolnici. Vidimo u nekim zemljama gde su ljudi završili u bolnicama posle zaražavanja delta sojem i koji su u teškom stanju - dodaje dr Đerlek.

Na pitanje da i se boji da će Indijci, kojih ovih dana ima dosta u Srbiji, proširiti zarazu, on kaže da se ne plaši, da stalno prati situaciju i da ne treba biti ksenofobik i deliti turiste na one i ove.

- Nema mesta za paniku što se Indijaca tiče. Oni će se zadržati od sedam do 14 dana, biće rigorozne kontrole inspekcija i drugih organa. Sve je preduzeto da oni ne budu neko ko će doneti i širiti zarazu u zemlji. Oni će "odraditi" karantin u Srbiji i otputovati u zemlje gde zarađuju za hleb - objašnjava dr Đerlek.

Stručnjaci upozoravaju da nije preporučljivo putovanje u druge zemlje gde ima više obolelih. Kleman Bon, francuski sekretar iz Ministarstva za evropske poslove, savetovao je građane da izbegavaju letovanje u Španiji i Portugaliji zbog rizika širenja delta soja. To je za sada, kako je objašnjeno, prijateljski savet.

Kako motivisati mlade da se vakcinišu

Trenutno je u Srbiji vakcinisano svega 17,2 odsto mladih od 18 do 30 godina. Obuhvat imunizacijom protiv Kovida-19 ove grupacije treba poboljšati, a dr Mirsad Đerlek ističe da razume mlade, ali da je bitno da oni shvate da mogu da budu izvor zaraze jer virus traži nevakcinisane da bi opstao.

- Nacionalni koordinacioni tim za imunizaciju će imati sastanak sa jednom tačkom dnevnog reda: iznalaženje novih metoda motivacije za vakcinaciju mladih. Moramo nešto da uradimo tokom leta kako bismo smanjili štetu koju će nam doneti delta soj na jesen - dodaje dr Đerlek.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.