Poslednjih desetak godina primećuje se poboljšanje u sistemima za upravljanje otpadom

Ekspertski seminar u oblasti zaštite životne sredine u okviru projekta „Unapređenje kapaciteta javnih službi u oblasti upravljanja otpadom u prekograničnom regionu“, koji se realizuje u okviru drugog poziva Intereg – IPA programa prekogranične saradnje Srbija - Bosna i Hercegovina održan je danas u hotelu „Srem“ u Sremskoj Mitrovici.

Vodeći partner na projektu je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, a partneri su: Ministarstvo za prostorno planiranje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske iz Banja Luke, Republička uprava za inspekcijske poslove, Inspektorat Republike Srpske iz Banja Luke i Javna naučnoistraživačka ustanova institut za zaštitu i ekologiju Republike Srpske iz Banja Luke.

Na Ekspertskom seminaru prezentovani su ciljevi i regulativa EU u oblasti upravljanja otpadom, principi cirkularne ekonomije, procena rizika i monitoring divljih deponija, kao i primeri pravilnog upravljanja otpadom.

Pavle Rajkov, v.d. pomoćnika Pokrajinskog sekretara u Sektoru za inspekcijske poslove u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine otvorio je seminar izjavivši:

„Posebno je zadovoljstvo što danas ispred nas imamo eksperte. Naše kolege će od njih imati priliku da čuju nove pravce razvoja upravljanjem otpadom, a naš cilj će biti da sve promene i sve što nas čeka brzo prihvatimo i što brže sprovedemo to u praksi.“

Koordinatorka projekta i savetnica za čistiju proizvodnju i održivi razvoj u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine Tatjana Đurić navela je da je opšti cilj projekta poboljšanje održivog planiranja zaštite životne sredine i promocija biodiverziteta poboljšanjem javne službe u vezi sa čvrstim otpadom i upravljanjem otpadnim vodama.

“Kako bi se ispunio cilj neophodno je realizovati glavne aktivnosti, kao što su objavljivanje preporuke za reviziju inspekcijskih procedura u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama, stručni seminar, kupovina nove opreme, praktična obuka za ekološke inspektore i potpisivanje protokola o saradnji”, istakla je Đurić.

Direktor Centra izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene prof. dr Goran Vujić govorio je o direktnom uticaju na upravljanje otpadom u Srbiji, u slučaju prihvatanja ciljeva i regulativa EU, kao i o cirkularnoj ekonomiji kao novom pravcu razvoja upravljanja otpadom.

„Sagledavanjem pomenutih ciljeva EU definisani su parametri razvoja sistema upravljanja otpadom na primeru jednog grada u republici Srbiji u ovom slučaju region Novog Sada. Procenjeni su vremenski i finansijski parametri razvoja sistema upravljanja otpadom usklađivanjem sa ciljevima EU. U EU Direktivi o odlaganju otpada kao referentna godina uzeta je 1995. godina. U određenim razmišljanjima o definisanju referentne godine za Republiku Srbiju najbolje rešenje prestavlja 2008. godina s obzirom da u Srbiji nisu rađena merenja generisanih količina otpada pre 2008. godine“, naveo je Vujić.

Definisanjem 2008. godine kao referentne, 2025. godina bi bila godina u kojoj će se dostići ciljevi propisani za reciklažu ambalažnog otpada, a 2030. godina bi na osnovu iste pretpostavke bila godina kad bi trebalo da se u Srbiji dostigne krajnji cilj ove direktive zaključio je prof. dr Goran Vujić.

Dr Nikola Maoduš iz Centra izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene govorio je o proceni rizika pri definisanju divljih deponija i o definisanju pravilnog monitoringa deponija.

„Bezbedno i održivo deponovanje komunalnog otpada je jedan od najvažnijih delova sistema upravljanja otpadom. Sanitarne deponije komunalnog otpada, kao jedino adekvatno mesto za odlaganje komunalnog otpada, predstavljaju specifično projektovane objekte sa ciljem prevencije zagađenja životne sredine. Poslednjih desetak godina primećuje se poboljšanje u sistemima za upravljanje otpadom“, naveo je Maoduš.

Dušan Milovanović iz Centra izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene govorio je o smanjenju biorazgradivog otpada na deponijama u skladu sa EU direktivom na primeru Novog Sada.

„Biorazgradivi komunalni otpad je svaki otpad koji je pogodan za anaerobnu ili aerobnu razgradnju, kao što su hrana i baštenski otpad, papir i karton. Preusmeravanje bio otpada doprinelo bi smanjenju deponovanja, smanjenju emisija, ispunjenju zahteva EU Direktiva, a stovrilo bi mogućnost iskorišćenja energija i kompost za različite namene“, naveo je Milovanović.

Konačni cilj Republike Srbije je da uskladi svoje zakonske propise u potpunosti sa EU regulativom i ciljevima koje Evropska komisija donosi u oblasti upravljanja otpadom i upravo je ovo i zaključak današnjeg ekspertskog seminara.

Projekat je počeo sa realizacijom 05. aprila 2021. godine i trajaće 18 meseci, do 04. oktobra 2022. godine. Ukupni budžet projekta iznosi 516.938,13 EUR-a, a kofinansiranje EU (IPA) fonda iznosi 84,99 % ili maksimalno 439.345,71 EUR. Glavni cilj projekta je poboljšanje održivog planiranja zaštite životne sredine unapređivanjem javne službe (administracija, sistem inspekcije i nadzora) u vezi sa čvrstim otpadom i upravljanjem otpadnim vodama.

O programu Interreg-IPA CBC Srbija-Bosna i Hercegovina

Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA II) osnovan je u skladu sa Regulativom Saveta Evropske unije broj 231/2014 na dan 11. marta 2014 i predstavlja nastavak jedinstvenog IPA fonda Evropske unije za predpristupnu pomoć.
EU, uz pomoć ovog instrumenta, nastavlja da daje pravni okvir za obezbeđivanje finansijske pomoći zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima u nastojanju da podstakne političke, ekonomske i institucionalne reforme sa krajnjim ciljem punopravnog članstva u Evropskoj uniji.

Prekogranični program Srbija – Bosna i Hercegovina 2014-2020 sprovodi se kao deo Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II) i kao takav je rezultat zajedničkog planiranja vladajućih struktura i ostalih zainteresiranih strana dvaju država. IPA II podržava prekograničnu sardnju s ciljem promovisanja dobrosusedskih odnosa i društveno-ekonomskog razvoja te podsticanja evropskih integracija.

Program analizira društveno-ekonomsku situaciju pograničnog područja, te postavlja zajedničke strategije za rešavanje identifikovanih problema kroz određivanje zajedničkih razvojnih tematskih prioriteta. Program je baziran na detaljnoj analizi izazova i specifičnosti programskog područja.

Ukupno sufinansiranje Evropske unije za Program prekogranične saradnje između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine za period 2014-2020 iznosi 14,000,000 EUR dok sufinansiranje koje se očekuje od korisnika iznosi minimalno 2,223,529.41 EUR.

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.