KUĆE KAO IZ BAJKE O TRI PRASETA: Kakve nekretnine se u Srbiji prodaju za 1.000 evra?

Od hiljadu evra do pet miliona evra. Tako su se kretale cene kuća u Srbiji koje su promenile vlasnika tokom prve polovine ove godine. U izveštaju Republičkog geodetskog zavoda navodi se da su cene od hiljadu evra za kuću ostvarene u više gradova u Srbiji, dok je najskuplja prodata u beogradskoj opštini Savski venac. Sagovornici portala N1 ističu da se povoljne kuće za život na tržištu mogu pronaći uglavnom za oko 10.000 evra, a da pomenuti objekti od svega hiljadu evra ili ne postoje, ili su u ruševnom stanju - poput kuće od slame iz stare priče o tri praseta.

Od početka godine kuće po ceni od svega hiljadu evra kupovale su se u opštini Zrenjanin, Leskovac, Kikinda. Potom u opštini Čačak, dok je najjeftinija kuća u Kragujevcu prodata za 1.020 evra. U opštinama Subotica i Bečej najniža cena bila je 1.200 evra, na području Sombora 1.500 evra, Šapca 1.500 evra, Kruševca 2.000 evra...

Tako kaže statistika RGZ za prvu polovinu 2021. godine, sačinjena na osnovu 89.463 ugovora koje su notari dostavili zavodu. A kako je "na terenu"?

- Na sajtu za nekretnine 4zida.rs ima svega nekoliko kuća čija je cena manja od 5.000 evra. Njihova cena se kreće od 2.000 evra do 4.500 evra, jedna se nalazi u Vojvodini, a ostale u centralnoj i južnoj Srbiji – u okolini Kraljeva, Leskovca i Dimitrovgrada - kaže Jasmina Gavrilov Dražić sa sajta 4zida.rs.

Većina kuća koja se prodaje po vrlo niskim cenama, ističe ona, zahteva kompletno renoviranje ili nema uvedenu struju ili vodu. Praktično, najveću vrednost čini plac tj. zemljište na kom se kuća nalazi.

Mali broj novih vlasnika se odlučuje da ovakve kuće renovira. Najčešće se ti objekti – ruše.

- Najčešće se ispostavi da je renoviranje takvih objekata skuplje nego njihovo rušenje i podizanje novog objekta - ukazuje ona.

Milić Đoković, procenitelj i vlasnik agencije "Old Royal Sistem" kaže da kuće od 1.000 evra praktično ne postoje ili su neuslovne za život.

- One su najčešće upisane u katastar na osnovu starog zakona – po zemljišnim knjigama. Mnoge su srušene, ali nisu izbrisane. Jednostavno, faktičko stanje na terenu i ono u katastru nije isto. Često vlasnici nisu ažurni, ne znaju da treba da podnesu zahtev za brisanje kada kuća više nije uslovna za život. Kad je nema na terenu, ne treba da je bude ni na papiru. Čovek ne živi na papiru - navodi Đoković.

Kuća za život ne može da se nađe ispod tri, četiri hiljade evra čak i u najzabačenijim selima, ali i one zahtevaju dodatno ulaganje.

- Desetak hiljada evra je optimum da bi kuća bila iole pristojna za život - navodi sagovornik.

- Priča o kući koja se prodaje za hiljadu evra podseća na onu bajku o tri praseta i njihovu kućicu od slame koju vuk lako oduva. To često mogu da budu brvnare, kućice za odmor u koje se svrati s vremena na vreme. Vikend kuće mogu da se naprave i od lakog materijala, od dasaka, paleta umesto prozora... - ističe Đoković.

Na opasku da je RGZ tokom 2020. registrovao i prodaju cele kuće za 500 evra, on ističe da je to dnevnica jednog majstora za deset dana rada.

- Voleo bih fizički da vidim te kuće od 500 ili od 1.000 evra, što mi se nije desilo do sada, a radim već dugo - kaže Đoković.

Cene kuća, prema rečima Jasmine Gavrilov Dražić, u velikoj meri zavise od opština u kojoj se one nalaze, a zatim i od same mikro lokacije (pogotovo ako je Beograd u pitanju), a zatim i od ukupne površine kuće, opremanja itd. Na cenu, kako ističe, dodatno utiče i to da li kuća ima okućnicu, dvorište i pomoćne objekte u dvorištu – garažu ili šupe.

- Ako posmatramo prosečne oglašavane cene kuća u većim gradovima, vidimo da su prosečne cene kuća u celoj beogradskoj opštini niže nego u Novom Sadu, ali treba uzeti u obzir veličinu Beograda i to da se veliki broj kuća nalazi u prigradskim opštinama glavnog grada – Mladenovcu, Lazarevcu, u opštini Grocka... - ističe ona.

Sasvim pristojna kuća sa svim potrebnim elementima za život, čak i sa dvorištem može se, kaže, naći po ceni između 7.000 i 10.000 evra.

- One se većinom nalaze u selima, a veliki broj njih se prodaje po Vojvodini, pogotovo u Banatu. Najjeftiniji kvadrat u Srbiji, i stanova i kuća, je u Bosilegradu i Dimitrovgradu. Međutim u južnoj i jugoistočnoj Srbiji i nema toliko puno kuća koje su za prodaju kao što ih ima u Vojvodini gde su veća sela i gde je veća naseljenost - ističe sagovornica portala N1.

Zainteresovanost za kuće je porasla tokom prethodne godine, najviše pod uticajem pandemije i vanrednog stanja kada su građani imali i ograničenu slobodu kretanja.

- Tada su u gotovo svim velikim gradovima cene najma stanova pale, a cene najma kuća rasle – ljudi su shvatili koja je prednost sopstvenog dvorišta. Ipak, najveće interesovanje kod građana je raslo za vikendicama. No, i dalje se u najvećoj meri kupuju stanovi, a ne kuće. Otprilike je odnos 2:1 u korist stanova. U prethodnoj godini, udeo stanova u ukupno prometovanim nepokretnostima bio je oko 31 odsto, a kuća oko 14 odsto - zaključuje Jasmina Gavrilov Dražić.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.