IMALA SAM MNOŠTVO ZDRAVSTVENIH PROBLEMA ZBOG GOJAZNOSTI: Aneta Ivanović otkriva zašto se odlučila za operaciju želuca i kako je stigla do vitke linije

Uprkos činjenici da je karijera novinarke i producentkinje Anete Ivanović duga i veoma uspešna, kada ukucate njeno ime, "Google" će nizati naslove: "Izgleda neprepoznatljivo", "Za deset meseci smršala 30 kilograma", "Transformacija od koje zastaje dah"... Začuđena činjenicom da je gubitak težine, koji je nastupio posle operacije smanjenja želuca, izazvao toliku pažnju, Aneta kaže da to govori o vremenu u kome živimo, tačnije šta je ljudima ili medijima važno. Naglašava da je odlučila da priča o svom iskustvu jer misli da je bitno da se ne lažemo i da bi bilo pogrešno da nas ubeđuje kako je "smršala tako što nije večerala i pila gazirana pića". Drugi, podjednako važan razlog je želja da nekome ko pokušava da se izbori sa gojaznošću pokaže da je "sleeve gastrorektomija" jedan od načina. Na pitanje kako je odlučila da težinu reguliše hirurškom intervencijom odgovara:

- Pretprošle godine, dok smo bili na moru, pomislila sam da sledećeg leta slavim pedeseti rođendan. Sve do te pedesete kraj života ti je "tamo negde, daleko", ali posle toga postaje "prebrojivo" koliko je još ostalo. Mislim da svako u tom periodu razmišlja kako će mu život kasnije izgledati. Tada sam već imala mnoštvo zdravstvenih problema kojima je u korenu bila gojaznost, ali to nisam priznavala. Kad odem kod lekara zato što me boli koleno, on mi kaže: "Morate prvo da smršate, a onda sve ostalo". Međutim, ja taj prvi deo nisam želela da čujem. Svaki put kad bih se sagnula, jauknula bih.

- Pred tu pedesetu godinu suočila sam se sa činjenicom da će toga biti sve više i da moj život neće biti bolji ako ne napravim neki radikalan korak. U meni je sazrela odluka, što je i najvažnije, jer da bi uspeo, pre svega moraš da se dogovoriš sa sobom. Budući da nema šta nisam probala kada je reč o dijetama i režimima ishrane, na raspolaganju sam imala vrlo malo novih mogućnosti. I u medicini i u psihologiji poznato je emotivno prejedanje, koje kod većine napravi problem gojaznosti. Ljudi kao ja, koji imaju višak emocija, suočeni s činjenicom da današnji svet to ne podržava, a želeći da umire sebe - posežu za hranom. Naravno, kada momenat prođe, tebi ne samo da nije bolje već ti je i malo gore.

Nije teško pretpostaviti da ste se veoma dobro informisali o svakom detalju operacije.

- Zbog onog "jednom novinar - uvek novinar", pronašla sam, čini mi se, sve što je o toj temi objavljeno. Shvatila sam da je to nešto što bi kod mene možda imalo efekta, jer kad smanjiš želudac i unosiš manje hrane, mozak se "istrenira" i shvati da je to količina koja te zadovoljava, pa s vremenom postane tvoj stil života. To mi se jako dopalo, kao i statistika koja govori da kod veoma malog broja ljudi operacija nije dala trajne rezultate. Kada sam saznala gde se radi, otišla sam na konsultacije, postavila bezbroj pitanja, a kada sam bila upućena u svaki detalj, zakazala sam intervenciju i jedva čekala da sve bude gotovo.

Da li ste se plašili?

- Mada se radi laparaskopski, operacija nije ni jednostavna, ni laka, ni kratka. No, znala sam šta me čeka. Dobijete detaljne instrukcije za oporavak, a prvi šok je kad shvatite da vam i čaša vode koju popijete može popuniti želudac. Na neobičan način postaneš svestan da sve što unosiš u organizam ima zapreminu i da s tom činjenicom ne možeš da se igraš. Prvih nedelju dana režim je drastičan, jer se unosi samo tečnost, a onda je sve jednostavnije. Posle te nedelje počela sam da radim. Kasnije lagano ulaziš u novi ritam ishrane, koji postaje trajan. Posle nekog vremena možeš da jedeš sve, ništa ti nije zabranjeno. Naravno, čovek je biće koje ima potrebu da istražuje svoje granice. Sećam se da sam jednom krenula na put s kolegama i da smo svratili da kupimo hranu. Uzela sam čizburger, pojela ga i posle pet minuta mi je bilo muka. Pojedeš malo nečega da bi zadovoljio dušu, ali ti ni to malo ne prija.

Kada biste sada pojeli parče lepe torte, ne bi vam prijalo?

- Prija mi ideja o parčetu torte, ali ne bih mogla da ga celog pojedem. I od manje količine mi ne bi bilo dobro. Ne znam da li ima veze sa želucem ili mozak diktira, ali slično je i sa testeninama, hlebom, ostalim slatkišima. Drugačije je kad si na dijeti. Sada znaš da ti neće prijati. "Sleev" zahvat je za mene bio najbolji, jer je organizmu napravio meru koja mu obezbeđuje normalno funkcionisanje, ali sprečava prejedanje.

Izvor: Hellomagazin.rs
Foto: aneta.ivanovic/Instagram

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.