Drakslerova palata - Velelepno zdanje u samom srcu Kikinde

Jedna od najlepših zgrada u samom srcu Kikinde, koja je imala sreću da svoje stare zgrade sačuva od buldožera i napada modernizatora, jeste Drakslerova palata. Ona se nalazi u samom centru grada, na Gradskom trgu, odmah do Gradske kuće. Ovu velelepnu palatu podigao je svojim novcem Leopold Draksler Mlađi, koji je  bio jedan od najbogatijih Kikinđana svog vremena. Njegov otac, koji se takođe zvao Leopold Draksler, ali je u istoriju ušao pod nadimkom „Stariji“, početkom 19. veka je napustio rodnu Štajersku i rešio da brda zameni ravnicom. Tada je Vojvodina, koja se još nije tako zvala, bila „zlatna destinacija“ za koloniste iz svoj krajeva Austrije, i novooslobođene teritorije (od Turaka) su vapile za stanovništvom.

Draksler se prvo nastanio se u Gakovu u Bačkoj (pored Sombora), gde je radio kao užar. Oženio se sa Magdalenom Plenc sa kojom je imao više dece, od kojih je Leopold Mlađi, po zanimanju stolar, otišao još istočnije, te došao u Kikindu, u Banat. Leopold Draksler Mlađi se oženio Kristinom Bihelbauer, koja je bila bogata naslednica - kći veleposednika Jožefa Bihelbauera (iz imena vidimo da je počela mađarizacija Nemaca u Vojvodini). Leopold i njegov tast Jožef zajedno su obrađivali zemlju i trgovali žitaricama. Kasnije se Leopold obogatio i uvećao zemljišni posed i nekretnine.

Leopold je zaključio da sada ima dovoljno novca da se Kikinđanima pohvali novom palatom, te je 1894. godine srušio staru porodičnu kuću na glavnom trgu (tad se to zvalo „Glavni gradski sokak“ i zamenio je velelepnom palatom, koju je osmislio u neobaroknom stilu. Na vrh palate je postavio bakarnu kupolu, a dao je da se fasada bogato dekoriše. I zabat je građen u neobaroknom stilu, sa reminescencijom na nemačke zabate, koji krase mnoge kuće u Vojvodini. U unutrašnjosti zgrade odlučio se za raskošno oslikane zidove na kojima su predstavljene boginje pobede i mudrosti, reprezentativno stepenište, mermerna balustrada sa kolonadom koju nadvisuju oslikani svodovi i plafoni. Sprat je bolje prošao od prizemlja, budući da se ne spratu nije bogznašta menjalo tokom proteklih 128 godina, te je dekoracija skoro u potpunosti očuvana, dok je prizemlje stalno trpelo promene, kako se namena zgrade menjala.

Od Drakslerovih palata prelazi u vlasništvo lekara i lokalnog političara dr Miloša Simića, koji je bio član Gradskog veća gde je zastupao stavove SRNAO (Srpske nacionalističke omladine) čiji je bio predsednik. Kasnije, tokom 30-ih godina 20. veka palatu kupuju trgovci Milan Aldan i Miša Putnik koji u prizemlju otvaraju „prodavnicu tekstila i pomodne robe - Kod neveste" i prodavnicu šivaćih mašina „Singer“. Naravno, komunisti nacionalizuju 1945. skoro celu palatu, a porodici Putnik ostavljaju samo stan na spratu. Tokom 80-ih godina Putnikovi prodaju stan Privrednoj (kasnije Vojvođanskoj) banci, koja je već koristila ostatak zgrade. Kako je na kraju Vojvođanska banka postala OTP Banka, danas je to sedište filijale ove banke. Enterijer prizemlja je još jednom preuređen, a sprat je zadržao originalni izgled.

Drakslerova palata, koju još pamte svi po imenu prvih vlasnika i graditelja, nezaobilazni je motiv razglednica Kikinde i fotografija iz centra ovog grada.

Podsetimo, na Trgu slobode, ispred centralne OTP banke u Novom Sadu, prošle nedelje otvorena je izložba fotografija „Naša banka u istorijskim zgradama“, gde su, na 24 panoa postavljena na Trgu, predstavljene četiri istorijske zgrade u kojima danas posluje banka u tri grada: Novom Sadu, Kikindi i Vršcu.

Foto: OTP Banka

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.