NE IZBEGAVAJTE FIZIČKU AKTIVNOST TOKOM ZIME: Koje su prednosti vežbanja na hladnoći?
Pandemija se nastavlja, što ne znači da nije pogodno vreme za vežbanje, uključujući aktivnosti i na otvorenom. Sve dok preduzimate mere predostrožnosti, vežbanje na hladnoći – kao što je hodanje, trčanje ili vožnja bicikla – zapravo je prilično korisno.
Vežbanje po hladnom vremenu može dovesti do poboljšanja fizičke izdržljivosti i bolje kardiovaskularne funkcije, a kao i većina vežbi, takođe može poboljšati raspoloženje i mentalno zdravlje.
"Hladno vreme" znači različite stvari za različite ljude, ali generalno se smatra da je napolju hladno kada postane neprijatno ostati na otvorenom duže od kratkog vremenskog perioda. Ova nelagodnost nastaje zbog drastičnih razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ljudskog tela.
Iako bi boravak napolju po hladnom vremenu mogao zahtevati da nosite jaknu ili kaput kako biste izbegli da osećate hladnoću, to što ste rešili da vežbate upravo napolju – ima i nekih pogodnosti.
Što je vaše okruženje hladnije, vaše telo mora jače da radi na održavanju homeostaze (ravnoteže), što znači da koristi više energije u tom procesu, što znači – metaboličku korist.
Efikasno sagorevanje kalorija
Zašto se čini da je teže vežbati na hladnoći? Jedan od razloga je taj što vaše telo mora više da radi i da se jače angažuje u hladnom okruženju, uglavnom zato što je potrebno dodatno stvaranje toplote da bi vaši mišići, organi i udovi bili topli.
Kad god je vaše telo izloženo nekom obliku "stresa", koji može uključivati drastične promene temperature, kao i samu vežbu, vaša potreba za energijom se povećava. Ovo prouzrokuje da vaši mišići brže razgrađuju glikogen (iz ugljenih hidrata) kako bi se sami snabdeli gorivom.
Smeđa mast je vrsta telesne masti koja pomaže u regulisanju telesne temperature. Kada smo napolju na hladnoći, smeđa mast sagoreva energiju (kalorije) kako bi zagrejala naša tela i povećala telesnu temperaturu, pri čemu pomaže da se metabolizam malo ubrza.
Studije pokazuju da vežbanje po hladnom vremenu može da transformiše belu masnoću, posebno salo na stomaku i butinama, u smeđu masnoću koja sagoreva kalorije. Pošto vežbanje na hladnom aktivira smeđu masnoću više nego vežbanje na sobnoj temperaturi, to može potencijalno pomoći naporima da se izgubi težina.
Studija objavljena u časopisu "Journal of Clinical Endocrynology & Metabolism", čak je otkrila da treninzi po hladnom vremenu mogu sagoreti više kalorija u poređenju sa vežbama na prijatnijim temperaturama.
Jača izdržljivost
Vežbanje na vrućini može dovesti do lakšeg iscrpljivanja, jer povećava znojenje i ubrzava rad srca. S druge strane, vežbanje na hladnom može vam omogućiti da vežbate duže, što može značiti da ćete lakše postići izdržljivost.
Borba protiv depresije
Smatra se da je vežbanje napolju tokom zime, kada ste izloženi sunčevoj svetlosti, efikasna strategija za odbijanje sezonskog afektivnog poremećaja, vrste poremećaja raspoloženja/depresije koja ima tendenciju da utiče na ljude tokom zimskih meseci.
Sunčeva svetlost uz vežbe imaju pozitivan uticaj na vaše raspoloženje iz nekoliko razloga, uključujući i to što pomažu u oslobađanju hemikalija zaduženih za "dobar osećaj", uključujući serotonin i endorfine.
Neka istraživanja su pokazala da ljudi koji vežbaju po hladnoći imaju tendenciju poboljšanja u donošenju odluka, koncentracije i pamćenju.
Druga istraživanja pokazuju da je vežba generalno korisna za smanjenje anksioznosti.
Za bolji san
Kombinacija izlaganja sunčevoj svetlosti tokom dana, svežeg vazduha i fizičke aktivnosti može vam pomoći da se opustite i dublje zaspite noću. Sunčeva svetlost je važna za regulisanje vašeg cirkadijalnog ritma, koji se naziva i vaš "unutrašnji sat", zbog čega se osećate dovoljno pospano uveče i dovoljno sveži ujutru, navodi se na portalu draxe.com.
Efekti vežbanja koji ublažavaju stres, bilo da se radi u zatvorenom ili na otvorenom, takođe su važni za borbu protiv nesanice.
Zdravlje srca
Skoro sve vrste vežbi imaju koristi za kardiovaskularni sistem i mogu pomoći u regulisanju šećera u krvi.
Redovna fizička aktivnost, poput brzog hodanja ili džogiranja na otvorenom, povezana je sa smanjenim rizikom od uobičajenih zdravstvenih problema, kao što su povišeni krvni pritisak, visok holesterol i visok nivo glukoze u krvi.
Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Pexels.com