12

Pitanje krivice, odgovornosti i odluka koje mnogima menjaju život prikazani su na jedinstveno snažan način u ovom ostvarenju proslavljenog ruskog sineaste Nikite Mihalkova. 

Kroz priču o dvanaestoro porotnika, čije samo jedno podizanje ruke odlučuje o slobodi čečenskog dečaka, koji je navodno ubio svog očuha, bivšeg ruskog oficira, Mihalkov se dotiče svih segmenata ljudskosti i modernog ruskog društva. Vrlo pedantno, s jasnim stavom, a ipak s određenom dozom (političkog) kompromisa.

Koliko vredi jedan ljudski život? S koliko se odgovornosti pristupa tuđem životu? U kom trenutku predrasude zauzimaju mesto pravdi? Bezbroj pitanja postavlja Mihalkov i na sva uspeva da odgovori. To mogu samo reditelji koji se apsolutno predaju svakom projektu kome pristupe. Mihalkov spada među nekoliko pravih posvećenika, koji se tokom rada na filmu udaljava čak i od porodice, kako bi se apsolutno prepustio “umetničkoj lavini”. Velika žrtva se ovog puta isplatila!

Glumačka dvanaestorka, u kojoj je i sam Mihalkov, apsolutno vlada ekranom svih 153 minuta, koji deluju kao nekoliko treptaja tokom jedne velike dileme. Čak i ptičica koja doleće u fiskulturnu salu, u kojoj porota zaseda, jeste savršeni “sporedni glumac” i jedan od glavnih simbola filma.

Svaki porotnik, tipični predstavnik ruskog društva, ima svojih nekoliko minuta na sceni. Nezaboravne minijature. Duhoviti monolozi, a za njima snažne interakcije među likovima. Kao borba čoveka sa 12 razdirućih strujanja unutar sebe. I, naravno, sasvim neskromno, ali tako opravdano, završnicu daje sam Mihalkov!

Savršena fotografija Vladislava Opelijanca kroz igru svetlosti, boje i poteze kamere ne dozvoljava filmu da zaliči na pozorišnu predstavu. Iako u zatvorenom prostoru, s “izletima” u razrušenu Čečeniju, sve deluje kao pravi filmski spektakl.

Inspirisano klasikom Sidnija Lameta “12 gnevnih ljudi”, mada sasvim posebno u osvrtu na zajedničku problematiku, ostvarenje “12” Nikite Mihalkova možda u kastingu nema svetske zvezde koje bi poslužile kao sigurna karta za uspeh, ali zato ima dramaturšku snagu, duh i velike talente iza sebe. Nominacija za “Oskara” bila je neminovnost, iako Mihalkovu to verovatno nije ni bio cilj.

Ako je “12” svojevrstan uvod u dugoočekivani nastavak “Varljivog sunca”, na kome Mihalkov radi za većinu produkcija nezamislivo studiozno, onda nas krajem ove godine sigurno čeka remek-delo. 

Katarina Milovanović

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.