ISTRAŽIVANJE POKAZALO: Preterana briga loša je za srce i povećava mogućnost pojave dijabetesa

Sredovečna populacija koja se preterano brine ima povećan rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara i dijabetesa tipa 2, pokazalo je istraživanje.

Studija objavljena u časopisu Američkog udruženja za srce pokazala je da je povećan nivo nemira i zabrinutosti kod muškaraca povezan sa biološkim procesima koji loše utiču na srce i zdravlje uopšteno.

Stručnjaci su analizirali podatke 1.561 muškarca. Oni su učestvovali u istraživanju o normativnom starenju kojim se od 1961. godine prati starenje muškaraca u SAD. Uzorak je većinski uključivao belce koji su 1975. u proseku bili stari 53 godine.

Muškarci su na početku istraživanja prošli procenu neuroticizma i zabrinutosti, pa je utvrđeno da nisu imali srčane bolesti, kao ni karcinom.

Njihovo zdravstveno stanje kontrolisano je fizičkim pregledima i krvnim analizama svakih tri do pet godina pa do smrti, ili dok nisu odustali od istraživanja.

U istraživanju je mereno sedam rizičnih faktora za razvoj kardiometaboličkih bolesti: sistolički (gornji) pritisak, dijastolički (donji) pritisak, ukupni holesterol, trigliceridi (masti u krvi), gojaznost (određena indeksom telesne mase), nivo šećera u krvi (natašte) i brzina sedimentacije eritrocita (SE) koja ukazuje na upalu.

Svaki ispitanik dobio procenu rizičnosti od oboljenja u zavisnosti od toga koliko je kardiometaboličkih rizičnih faktora imao i koliko su bili ozbiljni.

- Iako je istraživanje sprovedeno većinom samo na muškarcima bele rase, otkrili smo da je povećan nivo nemira i brige kod muškaraca povezan sa biološkim procesima koji mogu da povećaju mogućnost oboljevanja od srčanih bolesti i drugih metaboličkih stanja i da je ta povezanost prisutna i mnogo ranije u životu nego što se pretpostavljalo, tokom detinjstva i adolescencije - rekla je dr Levina Li, vodeća autorka istraživanja i vanredna profesorka psihijatrije na bostonskom Medicinskom univerzitetu.

- Prisutnost šest ili više visokorizičnih kardiometaboličkih markera ukazuje na veliku verovatnoću da će pojedinac razviti, ili je već razvio, kardiometaboličku bolest - rekla je Li.

Istraživanje je pokazalo da su od 33. do 65. godine života, ispitanici u proseku dobijali po jedan novi visokorizični faktor svakih dest godina.

Osobe sa visokom nivoom neuroticizma (emocionalne nestabilnosti) imale su veći broj visokorizičnih faktora, dok su oni koji se previše brinu imali 10 odsto veću šansu za šest ili više rizičnih faktora koji su uticali na oboljenja od kardiometaboličkih bolesti.

- Otkrili smo da su muškarci sa visokim nivoom nemira i brige konzistentno imali veću verovatnoću od razvoja bolesti nego oni sa niskim nivoom - rekla je Li.

Stručnjaci su rekli da se iz podataka ne može iščitati da li su ispitanici imali dijagnostikovanu anksioznost, kao ni da li lekovi mogu da smanje rizik.

Ali prema mišljenju dr Li, muškarci mogu da smanje rizik ako redovno odlaze na preglede, uzimaju lekove za visok pritisak i održavaju zdravu telesnu težinu.

Dodala je da bi buduća istraživanja trebalo da istraže uticaj brige i anksioznosti na zdravlje žena.

Izvor: N1/Hina
Foto: Ilustracija/Freepik.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.