PRETNJA JAVNOM ZDRAVLJU: Buka je jedan od najvećih zagađivača životne sredine

Svakog 20. aprila obeležava se Međunarodni dan zaštite od buke sa ciljem da se smanje nivoi preglasnih i ometajućih zvukova kojima smo, skoro neprekidno, izloženi, naročito u velikim gradovima, gde i živi većina stanovništva sveta. Pre pola veka Svetska zdravstvena organizacija je buku svrstala u grupu zagađivača, a zagađenje bukom se smatra pretnjom javnom zdravlju.

Svaki treći pojedinac je iznerviran tokom dana, a svaki peti ima poremećen san noću zbog saobraćajne buke, pokazuju rezultati studije Svetske zdravstvene organizacije. Oni koji su hronično izloženi visokim nivoima buke, posebno na radnom mestu, imaju povećan rizik od narušavanja zdravlja.

- Gradska buka i život u tim bučnim gradskim sredinama nosi sa sobom povećan rizik od različitih zdravstvenih problema, kako kod dece tako i kod odraslih. Oni se kreću od problema sa učenjem, pažnjom, koncentracijom, mišljenjem i slično, preko problema sa spavanjem, pa sve od nekih efekata koji će se pojaviti u kasnijem životnom dobu, kao što je uticaj na srce i na krvne sudove - objašnjava prof. dr Katarina Paunović sa Instituta za higijenu sa medicinskom ekologijom, Medicinskog fakultet u Beogradu.

U gradovima, 80 odsto buke stvara saobraćaj.

- Sve ulice i saobraćajnice su peta zona gde je dozvoljeni nivo buke 65 decibela danju, 55 decibela noću. Te granice znaju da budu prekoračene na kritičnim tačkama - ističe Milan Konatarević, inženjer zaštite životne sredine u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograda.

U Beogradu se nivo buke meri na 40 mesta. Srednja izmerena vrednost u prepodnevnom špicu u jednoj od najprometnijih ulica je 68,3 decibela, tri decibela iznad dozvoljene granice.

Bukom je ugroženo više od 50 odsto evropskog stanovništva, a oko 16 procenata živi u, takozvanim, "crnim akustičkim rupama". Buka iznad 90 decibela može da dovede do oštećenja sluha. Na 140 decibela prestaje slušna osetljivost i javlja se bol.

- Svaki komercijalni objekat ima obavezu da vrši monitoring svog uticaja na životnu sredinu, a to uključuje i buku. Kada kafić napravi živu svirku, oni su obavezni da pozovu jednu od akreditovanih laboratorija, što uključuju i Gradski zavod za javno zdravlje, koja će izaći na teren i izvršiti evaluaciju tog sistema, i propisati do kog nivoa oni mogu koristiti taj sistem, na toj lokaciji, i u toj situaciji. Ako imate pritužbu na buku, prva i osnovna stvar je da pozovete ekološku inspekciju ili komunalnu policiju - ističe Konatarević.

Neke od mera predviđenih Zakonom o zaštiti od buke su raspored infrastrukture industrijskih i stambenih zona i objekata, planiranje saobraćaja, kontrola izvora buke i akustičko zoniranje.

- Uvođenje ovih specifičnih mera da se smanji nivo zvuka koji proizvodi određena mašina, aparat, vozilo, da se smanji način izlaganja tom zvuku, uvođenjem zelenih zona, zelenih površina i da se naročito vodi računa o promeni vremena izlaganja tom neželjenom zvuku, odnosno da se smanji to naše izlaganje, naročito u toku noći - naglašava profesorka Paunović.

Kazne za pravna lica zbog buke iznad propisanih vrednosti su od 500.000 do milion dinara. Za prekomernu buku iz ugostiteljskih objekata kazna je 200.000 dinara.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Freepik.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.