PROKRASTINACIJA NIJE LENJOST: Odlaganje odluke kao problem

Pojam prokrastinacija u vezi je sa voljnom aktivnošću u kojoj osoba, iako svesna negativnih posledica, odlaže ono što treba da uradi: ne uči, ne menja besmisleni posao, ostaje u lošoj vezi

Sve češće čujemo pojam prokrastinacija u javnom govoru, od prijatelja i naročito na društvenim mrežama. Ova reč označava odlaganje nekog posla ili odluke za sutra ili za neki drugi dan, a iza toga stoje različiti uzroci: nekada sasvim naivni, nekada u skladu s raspoloženjem i situacijom, a ponekad budu toliko jaki da osoba ne može da izvrši nijednu svoju zamisao.

Koliko puta ste rekli sebi ovo ću uraditi sutra, a da nije u pitanju neka nebitna stvar, već nešto od čega zavisi vaša karijera, prihodi i bolji kvalitet života? Ne postoji osoba koja ne odlaže stvari u životu. Neko to radi češće, neko ređe, ali odlaganje je sastavni deo života.

Strah kao kočnica

Reč je o voljnoj aktivnosti i osoba je svesna negativnih posledica koje će nastupiti, ali bez obzira na to odlaže ono što bi trebalo da uradi. Odlaže se učenje za ispit, odlaže se odluka o promeni stila života, odlaže se odluka o prekidu loše veze ili davanje otkaza na besmislenom poslu, kao što se i odlaže potraga za boljim poslom, partnerom i bilo čime što čini sastavni deo života ljudi.

Obično se uzroci odlaganja traže u samoj ličnosti. Neko oseća strah ili ima nizak stepen tolerancije na frustraciju, drugi zbog želje za perfekcijom ne kreću u posao ili aktivnosti jer time štite svoje samopouzdanje. Ili, u skladu sa savremenim hedonističkim principima, osoba bi više volela da radi nešto što je izazovno, zanimljivo ili ono što voli, nasuprot nečemu što je dosadno. Pritom svako od nas zna da ne postoji posao ili aktivnost, koliko god zanimljivo delovali spolja, a da ne sadrže repetitivnost i monotoniju u manjoj ili većoj meri.

I recepti za prevazilaženje prokrastinacije idu u poznatom smeru: odredite prioritete i nagradite sebe za urađen posao, napravite podsetnik, razmislite zašto nešto ne želite da uradite na vreme, zamislite pozitivan ishod, promenite iracionalna uverenja da je kratkoročno zadovoljstvo dovoljno dobro i slično. Ovakav pristup je najčešće uspešan.

Prokrastinacija može da bude i odraz društvenih okolnosti. Događa se da neko shvati da svojim zalaganjem neće dobiti ono što želi jer su društvene okolnosti nepodsticajne, rigidne i ne dopuštaju inicijativu. Ni ubeđivanja da se upornošću to može prevazići ne pomažu ako se nailazi na opstrukciju, maltretiranje i nemogućnost ostvarivanja svojih prava, neka mogu biti banalna, neka od suštinskog značaja.

Foto: Ilustracija/Freepik.com

Na primer, kupili ste neki proizvod i on ima grešku ili se pokvario, a vi odlažete da to reklamirate. Mrsko vam je jer znate da vas čeka popunjavanje formulara, čekanje odgovora, pa i moguće objašnjenje da ta roba nije bila za to namenjena i da je krivica vaša. Druge situacije su još ozbiljnije: krenuli ste u preduzetnički posao, ali nailazite na mnoge prepreke u državnoj administraciji, neažurnost, sporost, niko vas ne informiše ni poučava, ali prete mogućim kaznama.

Ili, imate šefa ili radite s kolegom koji „ubija” svaku inicijativu, ne ume da se ponaša i nije vičan poziciji koju obavlja. Razgovor o problemima i nesuglasicama se odlaže do samog kraja, kada čovek ili „pukne”, doživi katarzu ili se pomiri sa sudbinom. Ukoliko se osoba pomiri sa situacijom, nastupa opšti pad motivacije, posao se otaljava i cilj je da se sve samo završi, bez obzira na kvalitet koji se ostvaruje takvim radom. Uradio se posao, odsedelo se na radnom mestu, primila plata i – to je to. Neretko neko tako dočeka i kraj profesionalne karijere i penziju. Postoje osobe koje se za to spreme već u tridesetim godinama, neke kasnije.

Lenjost i odugovlačenje

Prokrastinacija se ipak razlikuje od lenjosti koja je hronično stanje i odnosi se na potpuni izostanak inicijative, nedostatak volje i motivacije, dokonost i odlaganje svega u dugom vremenskom periodu.

Većina ljudi je i odgovorna pa uradi ono što mora bez obzira na to da li su u pitanju kućni poslovi, završetak školovanja ili važan radni zadatak, briga o deci ili roditeljima. Štaviše, odugovlačenje i otaljavanje obaveza dobar je uvod u razmišljanje o tome šta to mi radimo u svojim životima i zašto. Da li odlažemo stvari u tolikoj meri da je vreme da nešto promenimo u svom životu? Da li smo prezasićeni nečim i da li bi trebalo da odmorimo od toga i nađemo neku drugu aktivnost? Da li smo sagoreli u onome što radimo ili su međuljudski odnosi toliko loši da bi nam bilo kakva promena dobro došla? Da li da menjamo ili napuštamo društveno okruženje? Da li je vreme da počnemo nešto novo?

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.