ŽIVOT DOSTOJAN FILMSKOG SCENARIJA: Na aerodromu "Šarl de Gol" u 77. godini preminuo najslavniji beskućnik na svetu

Najslavniji pariski beskućnik preminuo je proteklog vikenda tamo gde je i proveo najveći deo svog života u izbeglištvu, na jednim od terminala aerodroma "Šarl de Gol".

Čudna je životna priča Iranca Mehrana Karimija Naserija (77), zvanog Gospodin Alfred.

Provodio je dane, godine i decenije u aerodromskoj zgradi a da nigde nije putovao. Storija dostojna filmskog scenarija. A upravo to se i dogodilo - Stivenu Spilbergu poslužio je kao inspiracija za ostvarenje "Terminal" sa Tomom Henksom u glavnoj ulozi.

Poreklom je bio iz pokrajine Huzestan, a u Iranu je diplomirao psihologiju. Imao je 25 godina kada mu je preminuo otac, po zanimanju lekar, a od maćehe je saznao da mu je prava majka, zapravo, engleska medicinska sestra, koja ih je davno napustila. Znao je samo da se zove Simon. Krenuo je u potragu za njom i završio na britanskom univerzitetu "Bredford" gde je nastavio studije.

Tokom studija učestvovao je u manifestacijama protiv šahovog režima, posle čega je po povratku u Iran nekoliko godina kasnije, završio u zatvoru. Po izlasku, napustio je Iran kao politički izbeglica. U Evropi je nastavio potragu za majkom. Posle dugih putešestvija preko Londona, Berlina i Amsterdama, skrasio se, sa 43 godine starosti, na terminalu broj 1 pariskog aerodroma. Bilo je to u novembru daleke 1988.

Prethodno su ga britanske, nemačke i holandske vlasti izbacile iz ovih zemalja, jer nije imao urednu dozvolu za boravak. Bezuspešno je pokušao da ostane i u Italiji. Belgijanci su mu 1981. dali status političkog izbeglice, ali je dolaskom u Pariz izgubio dokumenta.

Bio je i hapšen pri pokušaju da se ponovo domogne Velike Britanije. Francuske vlasti su mu zabranile da napusti zemlju bez "papira". Tako je ostao administrativno zarobljen. Bio je primer diplomatskog zamešateljstva na ničijoj zemlji. Konačno, zvanični Pariz mu izašao u susret i odobrio mu boravišnu kartu 1999. Odbio je da je potpiše! U međuvremenu su mu i Belgijanci poslali zagubljena dokumenta.

Gospodin Alfred bio je miljenik aerodromskog osoblja. Lekari na terminalu su ga obilazili svake sedmice. Redovno su ga vakcinisali protiv gripa. Hranile su ga arodromske službe i restorani. Opisuju ga kao lepo vaspitanog, učtivog i urednog čoveka.

Zato je i dobio nadimak koji mu je ostao do kraja života. Nikome, kažu, nije smetao. Voleo je da čita i da piše. Govorio je, uz maternji, i francuski i engleski jezik.

A onda je postao svetski poznat. Stiven Spilberg je 2004. godine na osnovu njegove potresne sudbine snimio film "Terminal".

- Nisam hteo da od ovog migranta pravim klovna i da ga izvrgnem podsmehu - objasnio je Spilberg način na koji je pristupio Alfredovoj sudbini na filmskom platnu.

- On je dostojanstvena ličnost koja veruje drugima i ima duboko pozitivnu stranu. Ima tu i nekih autorskih sloboda.

Spilbergov glavni glumac je zatočen u tranzitnoj zoni, dok je Gospodin Alfred živeo u običnom delu aerodroma, slobodan da se kreće. Ali, suština je tu. Iranski izbeglica je i ranije privlačio novinarske ekipe iz celog sveta, ali ovoga puta postao je planetarno poznat. Film mu je doneo i pravo bogatstvo. Na ime autorskih prava dobio je astronomskih 500.000 dolara. S tim novcem napustio je aerodrom 2006. Najpre je otišao u Pariz, a zatim u SAD. Živeo je i u domovima za nezbrinute. Ne zna se šta je uradio s tolikim parama.

Pred kraj života koji je imao pravi filmski tok, odlučio je ipak da se vrati u "svoj dom", na aerodrom, na terminal 2F, u kompleks zgrada u kojima je prethodno živeo dugih i neverovatnih 18 godina, spavajući na čuvenim aerodromskim stolicama. Okružio se sa nekoliko neophodnih stvari i nastavio da u svesci ispisuje svoj život.

Preminuo je nekoliko sedmica po povratku na aerodrom, u subotu 12. novembra, tačno 34 godine posle prvog dolaska u Pariz. Precizirano je da je umro prirodnom smrću. Uz njega je pronađeno nekoliko hiljada evra u gotovini. Poslednje zbogom uputili su mu zaposleni na aerodromu, ali i ceo svet, reportažama koje su, u njegovu čast, objavljene ovim tužnim povodom.

Izvor: Novosti.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.