STUDIJA POKAZALA: Apneja u snu može da bude povezana sa oštećenjem mozga

Nekontrolisana apneja u snu može da našteti budućem zdravlju mozga, pokazalo je novo istraživanje.

Procenjuje se da 936 miliona odraslih širom sveta između 30 i 69 godina može da pati od apneje za vreme spavanja, a mnogo više ljudi nema dijagnozu. Ako je apneja u snu teška i ako se ne leči, ljudi imaju tri puta veći rizik od smrti od bilo kog uzroka, piše CNN.

Problemi sa spavanjem povezani su sa petostrukim povećanjem rizika od moždanog udara, kaže studija. Pa tako ljudi sa teškom apnejom u snu koji su provodili manje vremena u dubokom spavanju, poznatom i kao sporotalasni san, imali su više oštećenja bele materije mozga od ljudi koji su imali više sporotalasnog sna.

Bela materija je tkivo koje formira veze između moždanih ćelija i ostatka nervnog sistema. Kada se skenira mozak, male bele tačke, koje se nazivaju hiperintenzitet bele materije, pokazuju stepen oštećenja.

Za svakih 10 odsto smanjenja vremena provedenog u dubokom snu, došlo je do povećanja hiperintenziteta bele materije u mozgu slično efektu starenja za više od dve godine, rekao je koautor studije dr Dijego Karvaljo, neurolog na klinici Mejo u Ročesteru.

- Povezivanje sa apnejom u snu otkriveno je tek kada smo izolovali teške slučajeve, što ukazuje na to da blaga do umerena apneja u snu možda nije značajno povezana sa promenama bele materije - rekao je on.

Međutim, ne postoji tretman za takve promene u mozgu, "zato moramo da pronađemo načine da sprečimo da se one dogode ili pogoršaju", rekao je Karvaljo.

Povećani intenzitet bele materije može da uspori sposobnost mozga da obrađuje informacije, obraća pažnju i pamti, kažu stručnjaci. Niži nivoi bele materije takođe su povezani sa problemima mentalnog zdravlja kao što su depresija, anksioznost i razdražljivost.

- Njihovi nalazi su u skladu sa literaturom koja ukazuje na to da spavanje, uključujući sporotalasni san, ima važnu ulogu u održavanju zdravlja mozga - rekla je specijalista za spavanje Kristen Natson, vanredni profesor neurologije i preventivne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Nortvestern u Čikagu.

Ona kaže da su takođe videli povezanost između lošeg kvaliteta sna i visokog krvnog pritiska, a visok krvni pritisak može da dovede do lezija mozga ili moždanog udara.

Oštećenje bele materije

Studija objavljena u časopisu "Neurology", posmatrala je 140 ljudi prosečne starosti od 72 godine koji su učestvovali u studiji o starenju na klinici Mejo.

Niko od njih nije imao demenciju i kognitivno oštećenje tokom testiranja i bili su podvrgnuti jednoj od dve vrste skeniranja magnetnom rezonancom (MRI).

Oko 34 odsto učesnika imalo je blagu apneju u snu, 32 odsto je imalo umerenu, a 34 odsto tešku apneju u snu. Sa apnejom u snu, opada kiseonik i nivoi ugljen-dioksida, krvni pritisak i broj otkucaja srca rastu, rekao je Karvaljo.

- Sve ove promene dovode do povećanja zapaljenja u telu i mozgu, aktivacije hormona stresa koji će podići naš krvni pritisak i uticati na metabolizam, krv može postati gušća - rekao je on.

On je dodao da "promene u krvnim sudovima mogu da dovedu do moždanog udara, a loše snabdevanje krvi u mozgu može da izazove smrt neurona ili oštećenje bele materije, što na kraju može da doprinese kognitivnom padu".

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com