Bolovanje zbog bolesti kućnog ljubimca – opravdan ili neosnovan zahtev

Predlog da se uvede pravo na bolovanje kada se ljubimac razboli zavadio je korisnike društvenih mreža. Dok jedni kažu da je to neophodno, objašnjavajući da se im ljubimci kao i ostali članovi porodice, drugi odgovaraju da ima važnijih nerešenih problema, kao na primer da nije moguće da se bolovanje dobije za negu roditelja. Ko je u pravu, može li zakonski da se uredi ovo pitanje i kako da se spreče potencijalne zloupotrebe, za Jutarnji program RTS-a su govorili advokatica Ana Sedlar i veterinar Vladimir Terzin.

Prema zakonskim propisima koji važe u našoj zemlji, može se reći da je zahtev za bolovanje zbog nege kućnog ljubimca nužan i neophodan, ali s druge strane regulative nisu usklađene, navodi advokatica Ana Selak.

- S jedne strane imamo Zakon o dobrobiti životinja koji obavezuje vlasnike kućnih ljubimaca i nalaže im određena prava i obaveze. Sa druge strane imamo zakon o radu koji zaposlenima ne dozvoljava fleksibilnost kako bi ispunili prava i obaveze iz Zakona o dobrobiti životinja - objašnjava Selakova.

Kako dodaje Vladimir Terzin, doktor veterine, kada se kućni ljubimac razboli i kada vlasnik treba da ga dovede da primi terapiju ili da mu se izvrši neka intervencija, a moraju da odu na posao, jedino im preostaje da se dovijaju.

- U stvari dovijamo se svi mi sa njima. Znači, isto kako se oni dovijaju oko toga, tako i mi pokušamo da im što više izađemo u susret, što se tiče tih stvari. Jednostavno, postoje neke terapije i neki drugi oblici lečenja koji zahtevaju vreme. I vi jednostavno to vreme na neki način morate da odvojite. I onda ljudi pokušavaju to, već tu ima razno raznih kombinacija, komšije, rođaci, ovi ili oni, i onda pokušavaju nekako da pronađu to vreme i da nekako sklope to vreme. I jednostavno mislim da je ova inicijativa prilično dobra. Da bi tu mogao da se nađe neki pravni okvir - smatra Terzin.

Prema zakonskim propisima koji važe u našoj zemlji, može se reći da je zahtev za bolovanje zbog nege kućnog ljubimca nužan i neophodan, ali s druge strane regulative nisu usklađene, navodi advokatica Ana Selak.

- S jedne strane imamo Zakon o dobrobiti životinja koji obavezuje vlasnike kućnih ljubimaca i nalaže im određena prava i obaveze. Sa druge strane imamo zakon o radu koji zaposlenima ne dozvoljava fleksibilnost kako bi ispunili prava i obaveze iz Zakona o dobrobiti životinja - objašnjava Selakova.

Kako dodaje Vladimir Terzin, doktor veterine, kada se kućni ljubimac razboli i kada vlasnik treba da ga dovede da primi terapiju ili da mu se izvrši neka intervencija, a moraju da odu na posao, jedino im preostaje da se dovijaju.

- U stvari dovijamo svi mi sa njima. Znači, isto kako se oni dovijaju oko toga, tako i mi pokušamo da im što više izađemo u susret, što se tiče tih stvari. Jednostavno, postoje neke terapije i neki drugi oblici lečenja koji zahtevaju vreme. I vi jednostavno to vreme na neki način morate da odvojite. I onda ljudi pokušavaju to, već tu ima razno raznih kombinacija, komšije, rođaci, ovi ili oni, i onda pokušavaju nekako da pronađu to vreme i da nekako sklope to vreme. I jednostavno mislim da je ova inicijativa prilično dobra. Da bi tu mogao da se nađe neki pravni okvir - smatra Terzin.

Zakon o dobrobiti životinja je vrlo jasan i u njemu stoji da su vlasnici u obavezi da pruže pomoć ukoliko je ljubimac bolestan i zaprećene su kazne ukoliko se tako ne postupi. Ukoliko zbog posla ne postupi po zakonu te okolnosti bi bile uzete na sudu kao olakšavajuće, ali i dalje bi postojala odgovornost vlasnika da su nesavesno vodili brigu o svom kućnom ljubimcu.

- Zato što bi sud tumačio da je na vama bila odgovornost da, ako ne lično, da se postarate o tome da nekoga angažujete, da nekoga zadužite da brine. To su već neke treće strane koje se uključuju, a Zakon o dobrobiti životinja obavezuje isključivo vlasnike. To govori da je ovo jedna pravna praznina. I da ne smemo da dozvolimo da postoji dovitljivost određenih ljudi da ispoštuju svoje prava i obaveze. Sistem treba to da im omogući, a ne da bude na našoj dovitljivosti - ističe Sedlareva.

Koje su to bolesti za koje bi mogle veterinar mogao da propiše bolovanje?

Kako navodi doktor veterine nega kućnog ljubimca je neophodna pre svega u slučaju operativnih zahvata, kada je potrebno sprovesti hiruršku intervenciju koja podrazumeva i određenu preoperativnu pripremu.

- To je nešto kada jednostavno morate da provedete određeno vreme sa svojim ljubimcem. Druga stvar su neke terapije, pogotovo teže terapije kada se radi o nekim kancerskim obuljenjima, kada su neke hemioterapije i tako dalje koje imaju i svoju dinamiku, jer vi to kada recimo, dajete kroz infuziju, to mora da se daje sporo i mora da se daje satima, do toga da mora da se daje u određeno vreme. Znači ne možete vi da jedanput to recimo date ujutro, a da sledeći pude date uveče i tako dalje i tako dalje. Znači terapije imaju neku svoju dinamiku - objašnjava dr Terzin.

Zato je neophodno da se obezbedi neki vremenski okvir uz opravdanje koje bi vlasnici dobili od veterinara uz prateću dokumentaciju kojom bi kod poslodavca mogli da opravdaju svoje odsustvo.

Ima poslodavaca koji su spremni da izađu u susret svojim zaposlenima kada su ove stvari u pitanju, ali to je ipak samo stvar dobre volje. Doduše, napominje veterinar, ove stvari ni u Evropi ili u svetu nisu zakonski regulisani, osim Velikoj Britaniji, Holandiji i Italiji.

Radno zakonodavsto propisuje minimalna prava koja zaposleni mora da ima, a sve drugo ja na saglasnosti ugovornih strana, a to su poslodavci i zaposleni, napominje Ana Selak.

Opštim kolektivnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima se reguliše na šta će tačno zaposleni imati pravo. Minimalno je ono što propisuje zakon o radu, sve drugo mogu da ugovore poslodavci i zaposleni.

- Mi trenutno imamo formalnu prepreku da ostvarimo saglasnost volja ugovornih strana u ovom smislu. Zašto? Zato što Zakon o radu opisuje strogo formalno zbog koga sme da se uzme bolovanje - dodaje gošća Jutarnjeg programa.

To je član porodice, to je neko sa kim živimo. Zakon ne dozvoljava uzimanje bolovanja zbog nege, na primer roditelja, ukoliko zaposleni ne živi na istoj adresi sa njima ili razne neke druge uslove koje treba ispuniti.

Da li su protivnici ove inicijative u pravu?

Advokatica Ana Selak smatra da reakcije protivnika ove ideje nisu opravdane jer poređenja nisu umesna i neopravdana je i bojazan da ćemo psa poistovetiti sa roditeljem.

- Život to prepoznaje, jer neko nema roditelja, ali ima psa kod kuće i neka taj zaposleni obavesti svog poslodavca sa kim živi, odnosno ko su članovi njegovog domaćinstva i zbog koga i u kojoj okolnosti može da uzme odsustvo sa rada. To je ono što moramo ostaviti poslodavcu i zaposlenom da ugovore - dodaje Selakova.

Vladimir Terzin, koji je bio i član radne grupe pri izradi Zakona o dobrobiti životinja, napominje da je i tada bilo komentara da je zakon previše liberalan i da ima odredbi koje će javnost teško shvatiti i prihvatiti. Međutim, vreme je pokazalo da su se stvari promenile u tom smislu.

- Recimo kod uginuća kućnih ljubimaca, imate jak emotivni stres, jer to je isto član vaše porodice. Tako da, jednostavno, mislim da se otvaraju neka pitanja koja su vrlo opravdana i za koja se nadam, da će se naći neka pravna rešenja da mogu da se ostvare - napominje veterinar.

Što se tiče zloupotreba, nažalost, svedoci smo da toga ima u svim oblastima i to je faktički pojedinačna odgovornost onoga ko odobrava bolovanje i ne može se na to gledati globalno, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu Vladimir Terzin doktor veterine.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Freepik.com

Pogledajte još