Manu Čao

Glavna zvezda treće večeri, a po svemu sudeći, i glavna zvezda celog festivala bio je, bez konkurencije – Manu Čao!

Da je gornja konstatacija tačna bilo je očigledno u ponoć, pred sam koncert, kada više niste mogli da mirno stojite ispred Glavne bine... bar ne na dve noge! Gužva je bila veća nego na bilo kom koncertu do tada, ljudi su se tiskali, pogleda uperenih ka bini.

Najpre je pušten spot na temu ovogodišnjeg EXIT-a - borbe protiv eksploatacije dece. Nakon toga je izašao Manu Čao sa svojim bendom "Radio Bemba".

Univerzalni jezik

"Dobro veče, Novi Saaaad!" - uzviknuo je izašavši na binu, a onda se Mejn stejdž zapalio! Rege, ska i latino ritmovi zaplovili su prostorom u kome su se talasale hiljade i hiljade ljudi i u tom momentu više nije bilo moguće zaustaviti nalete pozitivne energije, i od publike ka njemu i od njega ka publici! Skakalo se u mestu, jer mogućnosti za više nije bilo, ali nikome to skoro da nije ni bilo važno. U roku od nekoliko minuta na Petrovaradinskoj tvrđavi stvorila se velika žurka, koja je bila vrhunac ovogodišnjeg EXIT festivala!

Nije bilo ni bitno koju će pesmu bend odsvirati! Znali jezike na kojima peva ili ne, prepoznavali pesme ili ne, ljudi su konstantno, od prvog do poslednjeg trenutka koncerta bili veseli, skakali su i igrali. Vrlo je verovatno da nikada do tada na Mejn stejdžu nije bilo toliko pozitivne energije!

Skroman, spontan i simpatičan, Manu Čao je imao odličnu interakciju s publikom, ali ni njegovom bendu ništa se ne može zameriti. "Radio Bemba" su se okupili sredinom devedesetih godina i s Manuom obišli svet. Grupa je sastavljena od iskusnih i kvalitetnih muzičara, ali i spremna da da energiju publici, da je pokrene i bodri.

Na ovoj turneji Manu Čao promoviše novi album, izdat krajem prošle godine - "La Radiolina". Ipak, na veliko zadovoljstvo svih koji ga godinama prate i slušaju, bilo je prilike da se čuju svi najveći hitovi koje je ikada snimio. U izmenjenim aranžmanima, Petrovaradinskom tvrđavom odjekivali su "Clandestino", "Me Gustas Tu" i sve pesme koje bi se našle na bilo kojoj njegovoj kompilaciji! Ponegde se u pozadini čulo "Atento! Proxima Estacion, esperanza", kasnije su se provlačili i semplovi koji njegove albume boje specifičnim prizvukom koji ga izdvaja.

Publika je uglas pevala sve pesme koje zna, ali ovo je jedan od retkih koncerata gde možete da dođete bez ikakvog predznanja i da se provedete - nikad bolje!

Muzika s porukom

Manuov način komunikacije i muzika koju stvara su "univerzalno dopadljivi" i mogu pokrenuti svakoga! A oni koji žele da "zagrebu" malo više i zaista shvate njegove poruke, imali su mogućnost da u Novom Sadu čuju čoveka koji piše "saundtrek za film o antiglobalizmu"!

Njegovi komentari o američkom predsedniku naišli su na više nego pozitivne reakcije, a mišljenje o socijalnim problemima, za one koji "slušaju", sasvim je jasno izraženo u pesmama. Zaista, malo je onih koji mogu da pevaju o toliko "crnih" i socijalnih tema, a da su pri tom u stanju da vas muzikom podignu i razigraju!

(old_image)Smenjivali su se polulagani rege ritmovi s ubrzanim ska i latino momentima, smirivali su situaciju ponekom "baladom", pa opet, u sjajnim i ponekad neočekivanim obrtima, vraćali se na ritam koji vas pokreće!

S mnogo emocije i više nego očiglednog zadovoljstva, Manu Čao je dao sve od sebe ovom koncertu, a nije zaostajao ni bend. Lupkajući mikrofonom u grudi u ritmu srca, izašao je s bine, pokazavši time koliko se povezao sa publikom, koja mu je uzvratila tapšanjem u istom ritmu.

I prvi bis na EXIT-u

Nakon sat i po koncerta, po satnici, bilo je vreme za kraj. Ali zaglušujući aplauz dozvao ih je ponovo na binu, pa smo bili svedoci verovatno jedinog bisa na ovogodišnjem festivalu! I to kakvog bisa! Počeli su pesmom koju su, bez greške, znali svi prisutni. "Mala Vida" snimio je još kada je nastupao s "Mano Negra" i to je verovatno najpoznatiji singl u njegovoj karijeri.

Taman kada ste možda pomislili da je kraj, oni su nastavili, još jače i energičnije, i tek nakon pola sata definitivno se oprostili od publike, dugo mašući i lupkajući u ritmu otkucaja srca...

Ako je bilo šta moglo da pokvari ovaj koncert i zaista fenomenalan festivalski dan, to je nepodnošljiva prašina koja se dizala nekoliko metara iznada glava i ulazila vam u svaku poru! Kada pri tom na jedno mesto skupite nekoliko desetina hiljada ljudi... komentar je suvišan.

Ali čak ni to nije moglo da pomuti fantastičan osećaj koji su sa sobom poneli svi koji su bili na ovom koncertu. Zbog Manu Čaoa zaista je vredeo svaki trenutak na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Fotografije možete pogledati ovde.

Foto: Marko Risović