Guča
Trube, svadbarski kupus, pljeskavice, domaća rakija, pivo, raznovrsni suveniri i tezgice, stranci, i šatori – u jednoj reči: Guča! A ove godine, i hit „Gas, gas“ koji se može čuti na svakom štandu.
U Guči možete odlično da se provete! Pod uslovom da volite zvuk trube, da imate u startu dovoljno novca kojim ćete otplatiti ulazak u Guču, I put. Kao i piće, hranu i zabavu...
Ulazak u Guču 500 dinara i još 500 vam je potrebno ako dolazite autom. Ukoliko ćete odsesti u privatnom smeštaju, onda svakako nećete biti razočarani. Domaćini su gostoljubivi, dočekuju vas kafom ali i vrućom projom, šljivovicom, kajmakom, domaćim sirom i ukusnim pečenjem… Guča se konzumira svim čulima.
A kako je na ulicama Guče?
Veselo, pijano, razdragano, bez briga, a često i suviše raspušteno i bezobzirno… Svi u Guči kažu da ima više stranaca nego Srba. Domaćini nam pričaju kako su prošle godine imali goste iz Švedske, i kako su im, u znak zahvalnosti posle godinu dana gosti poslali slike – događaje i trenutke koje su uhvatili u Guči. Iako ni domaćini, ni gosti nisu znali engleski jezik, ipak su se sporazumeli. Gosti iz Švedske nisu znali njihova imena, ali su na mesto primaoca na koverti zalepili slike domaćina, I pošiljka je stigla…
Oko pet popodne ulicama Guče smenjivali su se učesnici trube – Vladičin Han, Paraćin, Zelenika, Grdelica. Romi nekako ponosno prolaze ulicama noseći svoje instrumente. Posmatrači im prilaze, slikaju se s njima, snimaju ih… Odmah uz njih uz orkestri iz inostranstva – Makedonija, Nemačka, Bosna…
Orkestar iz Češke imao je zanimjive igračice na štulama, koje su orkestru davale poseban šarm.
Kažu da organizatori ovog vikenda očekuju rekordnu posetu od 200 00 ljudi. Svi smeštaji su popujeni, tu su i šatori u dvorištima i na prilazima Guči, gosti koji noće u vrećama za spavanje na proplancima, u kolima, na klupama u dvorištima…
(old_image)A gde je mnogo alkohola, tu je i mnogo smeća. Za jedan dan u Guči za vreme trajanja Sabora iznese se smeća koliko za godinu dana iz opštine Lučani, I to su uglavnom prazne flaše od piva.
U Guču dolaze organizovano inostrane firme. Neki dovode svoje poslovne partnere kako bi upoznali njihovu drugu stanu kad malo popiju. Neki su čuli da je tu “dobro zezanje”, drugi su čitali da je to jedan veliki vašar, pa su došli da provere da li je to tako.. Dolaze stranci da se “opuste”, jer kod njih, kako domaćini kažu, hrana je veštačka, ne znaju za dobar kuvani kupus i domaću papriku, njihovi izlasci ograničeni su na ponoć ili kraće…
Guči posebnu čar daju i kočije koje vuku konji, i u kojima možete za 100 dinara da prođete pešačkom zonom. Tu su i suveniri – otvarači za flaše, posude, slatkiše, opanci, šajkače, majce… “Ne gledaj me, kupi mi pivo”, “Kupus inside, lonac processor”, “24 hours, 5 days. Guča”, “Versace, Armani, Gucci, su bili u Guči”, samo su neki od natpisa na majicama...
Za mnoge je prava misterija kako je Guča postala brend, I kako uspeva da privuče toliko gostiju… Mnogi je upoređuju s EXIT-om. Možda najznačajnija sličnost između EXIT-a I Guče je u tome što smo od nečeg “našeg” uspeli da napravimo brend i privučemo strance. Pružimo im ono što oni najčeće ne dobijaju kod kuće – bezgraničnu, i beskrajno ludu, a za njih jeftinu zabavu…
Možda je, odgovor I tolika gostoprimivost i opuštenost domaćina u Guči. To ludilo u bedi koju posedujemo.. To što truba može neke da natera da se “naježe”, kao što jedna drugarica pokazuje drugoj kako se naježila dok trubači prolaze pored nje…
Mnogi kažu – kupus, pivo, pljeska, pa šta ćeš više?
To je ukratko šta se dešavalo preko dana. Od 23 sata očekuju nas trube sa bine na stadionu, i pravo ludilo!
Ako se zadesite u Guči, ne zaboravite, kad ste već na “vašaru”, obiđite i Hali-Gali.
Tekst: Nada Veljković
Foto: Saša Džambić