Ko zna šta je u ljudskom mozgu?

Bez obzira na mnogobrojna istraživanja, ljudski mozak je do danas zagonetka za naučnike, a što se tiče “običnog sveta” on uopšte ima slabu predstavu kako je on strukturisan i kako funkcioniše.

Nedelja svesti o mozgu predstavlja međunarodnu naučno-popularišuću manifestaciju koja se organizuje u više od 50 zemalja s ciljem da se javnost upozna sa istraživanjem u oblasti neuronauka.

U Galeriji nauke i tehnike posetioci će biti u prilici da vide izložbu na kojoj će biti predstavljeni modeli mozga u prirodnoj veličini, primerci mozga različitih životinjskih vrsta očuvani u formalinu, posteri koji ilustruju priču o razvoju nauke o mozgu. Bićete u prilici da rešavate test "Pravi-lažni osmeh", da iskusite slušne i vizuelne iluzije kroz interaktivne programe, kao i da se upoznate sa humanoidnim robotima sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i Instituta ''Mihajlo Pupin".

U organizaciji manifestacije učestvuju i sarađuju Studentska sekcija za neuronauke Društva za neuronauke Srbije, Centar za promociju nauke, Galerija nauke i tehnike SANU, Klinika za neurologiju Kliničkog centra Srbije, Klinika za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, Zadužbina Ilije M. Kolarca, Ustanova kulture ''Vuk Karadžić", Kulturni centar Beograda, Dom Omladine.

Mitovi o mozgu

Saradnici Nacionalnog instituta zdravlja SAD sačinili su nedavno spisak najpopularnijih zabluda o mozgu, među kojima je jedna od najpoznatijih i najraširenijih da čovek koristi samo 10 odsto svog mozga.

Rezultati skeniranja mozga jasno su pokazali da je za ispunjenje konkretnog zadatka potreban harmoničan rad različitih delova mozga.

Drugi mit odnosi se na ljude koji pate od autizma. Eksperti su konstatovali da takvi pacijenti mogu da imaju sjajne fizičke potencijale, ali se to ne može reći za umne.

Mit je i da se mozak ne menja. Mozak se odlično obnavlja posle povreda i rekonstruiše. A alkohol, uprkos rasprostranjenom uverenju, ne ubija ćelije mozga, mada njegova konzumacija može da utiče na moždani sistem.

Kao pogrešno navodi se i da su oštećenja mozga „večna“. Sve, međutim, zavisi od stepena i mesta povrede.

Jedna od najraširenijih zabluda je i ta da ljudi imaju najveći mozak. Uporednim istraživanjima utvrđeno je da prosečan ljudski mozak teži oko 1,4 kilograma a mozak sisara iz redova kita ulješura teži oko 7,7 kilograma. Neki naučnici naglašavaju da su važne ne razmere mozga, već proporcija razmera mozga i tela, koja je kod ljudi približno 1:50, dok je kod drugih životinja oko 1:180 ili 1:220.

Mit o tome da se slušanjem Mocartove muzike, koji održavaju roditelji, može postati pametniji, prvi put je opisao istraživač Alfred Tomatis, a postao je popularan zahvaljujući muzičaru Donu Kempbelu. Uverenje je postalo vrlo popularno - ali nijedno istraživanje do sada nije potvrdilo tu teoriju, navodi „Tajms ov Indija“ u tekstu upriličenom povodom Međunarodnog dana mentalnog zdravlja.

Koncentracija

Poslednja istraživanja pokazuju da svaka odrasla osoba dnevno čuje, ili pročita, u proseku po 100.500 reči. Pod pojmom dan podrazumeva se vreme provedeno u budnom stanju i to van posla, što u stvari znači da je prava brojka daleko veća!

Profesor sa Univerziteta u Kaliforniji Rodžer Bon je tokom istraživanja pokušao da sazna kolika je količina informacija kojoj je čovek svakodnevno izložen, baveći se raznim aktivnostima u kući i van nje.

Došao je do zaključka da je rad mozga veoma naporan, te da mozak odrasle osobe dnevno izložen stotinama hiljada reči, da obradi oko 34 gigabajta informacija.

Međutim, naučnici su zabrinuti, jer smatraju da je naš mozak zatrpan informacijama čiji protok može negativno uticati čak i na strukturu mozga, piše "Dojče vele".

Društvene mreže i mozak

Jedna od najeminentnijih britanskih naučnica Suzan Grinfild objašnjava kako je već nekoliko puta upozoravala da popularne socijalne mreže mogu posebno biti štetne za razvoj mozga kod dece. Ona kaže da one utiču na opažanje, mladim ljudima pružaju instant zadovoljstvo, što ih čini da budu više okrenuti sami sebi.

Profesor Bon kaže da učestala upotreba računara nesumnjivo šteti mozgu: "Jedno je sigurno: naša pažnja je sada podeljena na kraće intervale, a mislim da to sigurno nije dobro, naročito kada želimo da razmišljamo dublje o nekim stvarima".

Profesor neurologije sa Oksforda Kolin Blejkmor na to dodaje: "Mozak raste i povećava se u zavisnosti od načina na koji se koristi. Možda će procesuiranje ove količine informacija podstaći mozak da počne sa reprodukcijom nervnih ćelija".