Sve zamke stalnog stresa

Lekari tvrde da jedna određena količina doziranog stresa može da nas ojača, ali i da s druge strane valja biti oprezan kada je u pitanju hronični stres koji može biti veliki neprijatelj fizičkog i psihičkog zdravlja čoveka.

Jedna količina stresa je neophodna i zato ljudski organizam ima sofisticirane odbrambene mehanizne, koji se munjevito pokreću u stanjima ugroženosti.

Ljudi bez većih posledica zahvaljujući ovom mehanizmima mogu da savladavaju akutni ili povremeni stres, čak i kada je on visokog intenziteta. Stručnjaci, sa sajta www.bol.rs upozoravaju da je veliki problem prisustvo stalnog ili hroničnog stresa, pa čak i kad je on niskog intenziteta.

Kada je čovek stalno izložen stresu, odbrambeni mehanizmi su stalno "ukjučeni", tako da se vremenom iscrpljuju i dovode do mnogih štetnih promena u ljudskom telu. Ovaj tinjajući i podmukli stres može oštetiti mozak, pluća, mišiće, srce.

Zašto imam visok pritisak?

Lekari kažu da je mozak savršen "kompjuter" koji reguliše sve funkcije organizma. Mozak prima informaciju o stresu, obrađuje je, planira i pokreće odbrambenu reakciju. Poznato je da mnogim ljudima u stresnim situacijama skaće krvi pritisak, da se znoje, da im srce ubrzano lupa. Do svega ovog dolazi zbog pojačanog lučenja adrenalina i kortizola. Kad stres prođe, sve funkcije se vraćaju na normalu. Problem nastaje kod hroničnog stresa, kada je organizam prinuđen da u dužem periodu "radi u posebnom režimu".

Zašto me boli glava?

Pod dejstvom stresa, mišići se zatežu čime se povećava spremnost ljudskog tela za brzu reakciju u cilju fizičke odbrane organizma. Kod stalnog stresa, dugotrajna mišićna napetost dovodi do različitih oboljenja kao što su miofascijalni sindrom (dubok stalan bol u mišiću), tenziona glavobolja i migrena.

Zašto ne mogu da dišem?

Produbljeno i ubrzano disanje je takođe posledica stresa. Na ovaj način dolazi više kiseonika do krvi, a sve to povećava sposobnost organizma da se odbrani od stresa. Hiperventilcija može izazvati i napad panike.

Zašto mi preskače srce?

Stres ubrzava rad srca i povećava krvni pritisak. Veliki mišići i drugi organski sistemi naglo povećavaju svoje potrebe za kiseonikom i glikozom koji se dopremaju preko krvi. Krvni sudovi upumpavaju povećanu količinu krvi, srce ubrzava rad i pojačava intenzitet kontrakcija. U kratkom periodu ove promene nemaju negativnog uticaja na rad srca. Ipak, ako stres potraje, srce se "iscrpljuje", tako da može doći do slabljenja srčanog mišića i povećanog rizika od infarkta.

Zašto mi divljaju hormoni?

Kad odgovarajući centri u moždanoj kori dobiju informaciju o stresu, oni nervnim putevima šalju signale u hipotalamus, odakle oni odlaze u hipofiznu žlezdu. Hipofiza luči odgovarajuće hormone, koji se krvlju prenose do nadbubrežne žlezde, izazivaju lučenje kortizola i adrenalina, a oni pokreću niz reakcija organizma karakterističnih za stres, zbog čega se i nazivaju stres hormoni. Ovi hormoni deluju na jetru izazivaju povećano oslobađanje glikoze (šećera) u krv. Kao glavna “ćelijska hrana”, glikoza povećava energetsku spremnost organizma u stresnim situacijama.

Zašto me boli stomak?

Stres je krivac za povećavanje ili smanjenje apetita. Usled uziamanja većih količina hrane i poremećaja varenja, može doći do vraćanje želudačnog sadržaja u jednjak, što je praćeno osećajem kiseline i bolom.

Pod dejstvom stresa, u stomaku se javlja osećaj nelagodnosti (takozvani “leptirići”). Česta je mučnima, a moguće je i povraćanje. Zatvor i dijareja su takođe česti pratioci ovog stanja.

Zašto me seks smara?

Povećana koncentracija kortizola, usled stresa, dovodi kod muškaraca do smanjenja lučenja testosterona i produkcije sperme. Sve ovo ima uticaj na seksualnu i reproduktivnu funkciju. Hronični stres u pojedinim slučajevima može dovesti do impotencije. Kod žena se javlja poremećaj menstrualnog ciklusa, česte su i bolne menstruacije, pa čak i prestanak ciklusa.

Kako izbeći stres?

Kada je stres u pitanju, možda bi bilo najbolje da pokušate sami da pronađete za sebe najbolji lek. Rekrativno baljenje sportom, šetnje po prirodi i zdrava ishrana uz redovan san siguno mogu da pomognu. Ali sigurno je da se svako na različite načine oslobađa stresa, neko udara u džak za boks, neko trči, a neko čita poeziju i sluša muziku.

Uzroci hroničnog stresa su duboko “ugrađeni” u naš svakodnevni život, bilo da se radi o teškoj finansijskoj situaciji, gužvi u saobraćaju ili problemima na poslu.

Stručnjaci kažu da su neke studije pokazale da čovek može da kontroliše i amortizuje stes. Lako je reći, ali pokušajte da za početak izbegavate situacije koje su uzrok stresa, a više vremena provodite u aktivnostima koje vas opuštaju i sa ljudima u čijem društvu uživate.

Pogledajte još i:
Note umesto tableta
Muzika je lek
Kada kažeš promena - misliš ma stres

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.