Skvo: Magija uličnih svirača

Uvek nasmejana, hipi orjentisana, Skvo je gitaroški sazrevala uz, ni manje ni više, nego legendarnog Točka, sviračku kilometražu je stekla u popularnom cover bandu Old Spice, znaju je i gledaoci i slušaoci Studija B.

Snimila je dva albuma, sarađivala sa brojnim velikanima naše rok scene (YU grupa, Riblja čorba...), trenutno pomaže Korneliju Kovaču a lako je moglo da se desi da uopšte ne „siđe u narod“ sa gitarom već da završi u – „Parovima“.

-Zvali su me, postojala je neka varijanta, u međuvremenu sam otišla u Švajcarsku... Posle sam videla da je luksuz u pitanju, da ima šminkera, nije to za mene – kreće priču Skvo pošto je odsvirala stari, dobri „Osmeh“ Draga Mlinareca pored česme.

Ponekad je i kod Kolarca ili na nekoj trećoj slobodnoj lokaciji ali je uvek, u nizu svirača pravilno raspoređenih od „Albanije“ do Kalemegdana, barjaktar dobre atmosfere koji privlači najveću pažnju. Profesionalno, ali i srcem odsvirani hitovi naših velikih bendova plus njene autorske pesme – sve to je magnet čak i za one koji Knezom koračaju ubrzano da bar na tren zastanu, zapevaju i ubace koji dinar.

-Danas je baš prošao akademik Matija Bećković, oduševio se i počastio – napominje odmah Skvo, da ne zaboravi. Malo priče, malo svirke, „Nadlanu.com“ ekipa je svedok da, bukvalno, strofa ne prođe a da Olji neko ne priđe, zapeva zajedno sa njom, slika se.... Zastaje prolaznik koga, kako kaže, na Voždovcu pozdravljaju i kriminalci i fina deca, priča o poznanstvu sa Pilerovima koje je takođe sreo u Knezu, hvali se kako je upravo on napisao osnovnu melodiju za hit Alena Slavice „Dao sam ti dušu“, spontani duet odmah kreće: „Godine k'o srne...“.

-Obavezno da se prijavite za „Ja imam talenat“ – poentira gospodin koji je u svoju priču nekako udenuo i da je svaki drugi dan u teretani. Znala je Olja da će dosta toga zanimljivog, neočekivanog da čuje, ulica je to.

-Muka me je naterala da dođem ovde. Samohrana sam majka, imam 15-godišnjeg sina, od nečega mora da se živi – čak i te reči uz osmeh izgovara. – Dobila sam pre dve godine „čestitku“ za 8. mart u vidu otkaza od državne firme, zatim jurila na sve strane bez nekog efekta i onda srela starog rokera Vanča koji mi je rekao „Radim u Knezu, šta fali, nije nikakva sramota. Prikazuješ svoje kvalitete, ne kradeš, nisi lopov. Izađi na ulicu, to je pošten posao“. Razmišljam – u pravu je. Da sedim u četiri zida i očajavam, ništa ne znači.

O prvim utiscima...
-Super su. Uživam jer volim muziku, pevam i sviram iz srca. Maksimalno se trošim, ljudi to osećaju. Pevaju, igraju, padne, kao što vidiš, i poneki cvet (smeh). Rokeri me časte i pivcem, vole te stare pesme koje se retko sviraju, pogotovo na ulici.

A repertoar – za sladokusce...
-YU grupa, Čorba, Smak, Atomci, Suncokreti, Drago Mlinarec... i Skvo obavezno (smeh). Ljudima se mnogo sviđa moja „U galopu kanabisa“, to im je kao himna, teraju me da nekoliko puta da ponovim. Tu je i duet sa Borom „Samo pokušavam da živim“, to je moj moto kao i naslovna sa prvog albuma, „Neću da odustanem“. Počela sam ponovo da dajem časove gitare, radila popis... Sve se to svodi na snalaženje, preživljavanje i „životinjarenje“.

Jel' te video možda neko od poznatih muzičara za ovih nekoliko dana u Knezu ?
-E vidiš, nisam nikoga srela za sada.
(kao da smo predosetili, odmah pošto je isključen diktafon, eto Džindžera iz Čorbe – gde si, šta si, otkud ovde...).

Skvo se u Knezu zadrži nekad sat, nekad dva, retko duže ali dovoljno da uz, pripremljen repertoar, ispuni i poneku muzičku želju.
-Ima i toga. Ako ne znam pesmu baš dobro, krenem pa pogrešim u akordima al' nema veze. Teramo dalje, bitno da je veselo.

Negativnih iskustava, za sada, nije bilo.
-Jedino se desilo kada me je grupa „čorbofila“ zamolila da im ponovim „U galopu kanabisa“, ja sela sa njima u kafanici i žena, da l' je menadžerka ili šta već, došla i kaže – „Molim vas, vaše radno mesto je tamo, nemojte ovde“. Danas je i jedna gospođa nešto dobacivala, vidi se da nije „sva svoja“. Mogu da se dese razne neprijatnosti ali je za sada sve u redu.

Nedavno si u akustičarskoj „One woman“ varijanti nastupala u jednom klubu, pre toga tragala za bendom ?
-Neću ga više tražiti, nek on mene nađe. Uvežbana ekipica sa kojom ne bih muku mučila dobro bi mi došla. Do tada – akustara i moj vokal, smatram da je vredan.

Prolaznici to nedvosmisleno potvrđuju. Žika Obretković, Stole Piksi i njima slični su na svoj način gradili uličnu popularnost, Skvo spada među one koji ne privlače pažnju gegom ili falinkom već, pre svega, dušom. Spontane žurke koje usred dana pravi u Knez Mihailovoj su najbolja potvrda.