Stvari koje je Internet upropastio: Deo prvi - Citati

Čudesna ekspanzija socijalnih mreža je kao jedan od svojih nusprodukta donela to da se određeni trendovi rašire neverovatnom brzinom i zahvate ogroman broj pojedinaca i grupa. Poredivši ovo sa širenjem virusa na internetu je nastao izraz “to go viral“ za trendove i stvari koje poprime globalne razmere i budu široko rasprostranjene za jako kratko vreme.

Neke od tih stvari su kul, smešne, duhovite ili interesantne, a neke od njih su toliko isforsirane i banalizovane time što ih svakakve budale koriste u neprikladnim situacijama ili pogrešnim kontekstima, da normalnom čoveku dođe da povrati na oči svaki put kada ih ugleda, iako same po sebi možda i nisu strašne ili su, čak, nekada bile gotivne. Ovo su neke od njih:

1.

Što se tiče loženja na ženske filmske zvezde iz pedesetih za mene postoje dva tipa ljudi: Oni koji se lože na Odri Hepbern u “Doručku kod Tifanija“ i oni koji se lože na Merilin Monro u “Sedmogodišnjem svrabu“ (iskreno se nadam da tako glasi prevod).

Gledano iz mog ugla ložiti se na Odri znači da si čovek koji ima ukusa, dopada ti se simpatična, interesantna, slatka i divna devojka. Ložiti se na Merilin Monro znači da si čovek iz naroda (takoreći seljačina) koji voli da svojom lopatastom šakom zahvati tu masivnu guzicu i podebelu butku pevaljke iz Erine kafane na Ibarskoj magistrali.

Činjenica da je Merilin ostala upamćenija po svom pevanju za srećan rođendan Kenediju, mortus pijana i drogirana pred vrlo širokim auditorijumom ljudi, nego po tome što je bila dobra glumica je dovoljno indikativna. Ako si riba koja se loži na Odri upravo si osvojila jedan bambi. Ako si riba koja se loži na Merilin i njen stil života, skoro sigurno si u nekom trenutku na svoj Fejsbuk okačila status ili fotografiju sa onim čuvenim citatom:“I'm selfish, impatient and a little insecure. I make mistakes, I am out of control and at times hard to handle. But if you can't handle me at my worst, then you sure as hell don't deserve me at my best.“

Ako je to slučaj moram da te obavestim da je svaka razmažena dvanaestogodišnja klinka, tinejdžerka u PMS-u, ona ortakinja iz srednje i sa faksa za koju svi znaju šta radi sa oženjenim pedesetogodišnjacima za pare, kao i svaka pripadnica intelektualno slabije obdarene grupacije pronašla sebe baš u toj rečenici, okačila je pre tebe i koristi je kao svoj lajtmotiv. Jer, hej – “Ako je Merilin Monro pokušala na taj način da opravda činjenicu što je bila najpoznatija pijana i drogirana radodajka svog vremena (kojoj su sticajem okolnosti dali da glumi u filmovima), onda sigurno da i ja mogu da se poistovetim sa time i ponašam se kao potpuni kreten, jer onaj ko neće da trpi moja razmažena sranja i histerične ispade ni ne zaslužuje da ima ovakav dijamant pored sebe.“

You go, girl!

Ok, ne.

2.

Dokaz koliko moćno sredstvo za banalizaciju stvari može biti bezumno ponavljanje nečega mnogo puta, od strane potpunih mentola i u svakom smislu van konteksta je citat iz filma “Fight Club“ (Borilački Klub).

Zbog čega ste morali da upropastite scenu iz tog filma? Prvo i osnovno – Bred Pit i Edvard jebeni bogotac Norton zajedno sa Helenom Bonam Karter. Pa hej! Kakva ekipa! Kakva priča! Kakva realizacija! Kakav film!

And suddenly, I felt nothing...

Eto, isto smisla koliko ima ta rečenista stavljena ovde u sred svega bez bilo kakvog objašnjenja, konteksta ili potrebe, ima i kada je bespotrebno forsirate u vidu fotografija ili GIFova sa ovom scenom iz filma u kojoj Marla Singer (Helena Bonam) uvlači dim cigarete u pluća na sastanku jedne od grupa za podršku obolelima od teških bolesti. Iako je mnogo gotivno da pokažete kako ste duboki, zajebani, kako vas je život u sedamnaestoj godini slomio kada ste dobili četvorku iz vladanja ili u dvadesetoj kada vas je ostavila vaša jedna jedina ljubav za sva vremena, kačenje ovog citata jednostavno nema smisla. Kapiram ja, kao zajebana riba u crnom šeširu, sa naočarima za sunce i cigaretom u ruci, pa još ta rečenica ispod nje – nekako to izgleda impozantno i zajebano. S tim što, tu rečenicu izgovara Edvard Norton, a ne ona. Rečenica nema veze sa time kako je neko kul i zajeban i gotivan – pogledajte film, zaboga. To je sjajan film, kultni film, ta cela scena je fenomenalna i ljudi su uspeli toliko da je isforsiraju svojim vankontekstnim (da, to je reč koju sam upravo izmislio) spamovanjen, da ja čim vidim kod nekoga ovaj gif odmah pomislim: „Gospode, vidi kakav idiot“; a ne „vidi ovog cara/caricu koji isto gotivi Fight Club“.

I tako dan za danom, pred pravougaonim 16:9 ekranom, stvari bivaju upropaštene, a neke druge nove gotivne se pojavljuju i bivaju interesantne, sve dok ih ljudi svojim forsiranjem ne budu upropastili.

Nastaviće se.