Kad vam kažu da neko mesto liči na svet...
Ovo je jedan drugačiji utisak.
Grad se budi sporije u odnosu na Beograd. U devet sati ujutru ulice su još uvek poluprazne a u otvorenim kafićima se espresso aparat „ još nije zagrejao“ pa prvu, jaku kafu menja kremasti nes.
Samo nekoliko sati ranije sa Petrovaradina je i dalje gruvalo a oni najuporniji i najvatreniji fanovi Exit-a zoru su dočekali na Tvrđavi budući da je poslednji nastup počeo oko tri ujutru. Fat Boy Slim je naravno oduševio tako da se očekivanje članova benda, izrečeno još na aerodromu, ostvarilo. Poželeli su da „Srbi jednostavno odlepe“ i uspeli su u tome. Odlepili su svi koji su se sinoć našli u Novom Sadu a bilo ih je, bez preterivanja, sa najrazličitijih strana Evrope.
Kosmopolitski duh je nešto zaista nezamenljivo. U centru grada sam se, prošle noći, zadržao do deset sati. Odlagao sam da krenem na Tvrđavu jer je sam grad ličio na jednu veliku svetkovinu, na otvoren teatar u kojem nema mesta ni za jednu jedinu negativnu emociju.
Ulica Laze Telečkog, ta kako Novosađani kažu „katolička porta“, izgledala mi je kao svojevrsni bekstejdž – sigurno, krcato, skrovito mesto u kojem se „kuva“ ta pozitivna energija koja se potom izliva na ulice, trgove i prelepi Dunavski park. I, naravno, kreće put Petrovaradina. Sto do stola, smeh traje samo besprekidno samo menja frekvenciju, smenjuju se boje konobraskih košulja i uniformi...
Mene različitost uvek oduševljava. I to ona koju mogu mogu samo da zamišljam kada čitam o kosmopolitskom duhu starog Rima. Stari i mladi, gneracijiski, prostorno, kulturološki daleki uokvireni u jednu zajedničku, skladnu sliku. Kada vam kažu da je neko mesto „svet“, uvek prvo proverite. Dobro proverite. Biti svetom – nije odluka, nije propaganda, nije McDonalds, nisu haljine i torbe. To su ljudi. Slobodni ljudi. Ljudi koji se na „vašem parčetu sveta“ osećaju kao na svom. Tada ćete biti sigurni da niste prevareni.
„Izvinite, mi nismo navikli na goste pre 11 sati“, kaže mi konobarica u „Mitinom ćošetu“ dok provlači zoger ispod mojih nogu.
Savršeno se uklapate u moje utiske, mislio sam, ali sam umesto toga samo kurtoazno prokomentarisao da je „sve OK“. I jeste, uvertira u treći festivalski dan podrazumeva sporije buđenje. U ritmu sa neverovatno stidljivim suncem ovog 12.jula, kada svi umesto svežine očekujemo žegu, zavesa se polako diže.