Evrovizijska šut karta i hlađenje glave

0

Politika, muzika, kostimi, rasizam, Tijanić stipsa, srpski, engleski – sve se izmešalo. I uvek se izmeša kad kaliramo. Hajde da probamo da rašćistimo stvari. Jedan glanc preko svih iluzija. I zavera, naravno.

Ajde sad, dosta lupetanja!

Sve je bilo loše, zapravo sve je bilo naivno. Ne razumem se u kompozicije i aranžmane ali činjenica da je pesma doterivana 722.359 puta jasan je signal da ni kompozitor ni aranžer nisu bili sigurni svoje „delo“.

O tekstu nema potrebe govoriti. Devojke su pevale na srpskom i niko ih ni onako nije razumeo ali, sve zarad svetle evrovizijske budućnosti, da rešimo jednu stvar. Marina Tucaković, kapa dole za tekstopisačku prošlost (osamdesete, rane devedesete) i transfer blama za sve što je usledilo posle. A šta bi to bilo?

Opevanje biografija kontroverznih heroina, sadističke balade, porno ispovesti, klubska pornografija. Suviše se Marina nagutala slanih suza naših estradnih „diva“ i ožalila ih zalivajući sve te „patnje“ viskijem da bi mogla da napiše nešto ljupko, smisleno i šarmantno za ove klinke, premlade za džetsetersko razvedi me, zavedi me, priteraj me uza zid da ne vidi ona, šutni me posle kao đubre da bih se osetila usamljeno kao lajka iz svemira.

Prema tome, Saro, zajebi rasizam i slična blebetanja. Jeste da je u sredini, između Mirne i tebe, stajao kosovski božur i živi anđeo, kog Ivana Žigon nije na vreme uspela da kidnapuje i pošalje na neki slavjanski bazar umesto u Evropu, ali o tome, gore u Malmeu, niko nije imao pojma. Dakle, i Kosovo, kao razlog debakla, otpada. Uostalom, paraf je pao, a Koštunjavi uspeo da skupi tek tri iljade ekstremista, stoga… patriotska priča, belosvetska zavera, masonski projekat – možda, ali neki drugi put.

Geopolitička pozicija nam je vazda ista a ista će i ostati. Čak bi i okoreli, fanatični ljubitelji „političkog bekgraunda“ bi morali da odustanu. Politički stojimo u mestu, aj se malo muzički pomerimo. Samo je jedno tačno – ako se već traži krivac ove devojke da se zaobiđu. One nemaju ništa sa fijaskom domaćih kreativaca. Samo su ga ponele na svojim leđima.

O kostimima Ane Ljubinković ne znam šta da kažem. Pišu ljudi da su stari deset godina ali i da Ledi Gaga naručuje kod iste kreatorke te ću se složiti sa Milevom da ste izgledale kao Frikom sladoledi kol'ko god ta Ljubinković bila kreativna. Ali, jebiga, Frikom u reklami liže Severina, s tim što je ona to rashlađivanje i naplatila.

Ako Tijanić već nema nameru da ulaže u domaće predstavnike, neka to prepusti onima koji bi eventualno hteli. Naći će se već neki način da se reši ta administrativna zavrzlama oko prava Javnog servisa. Može biti da je reč i o osveti zbog ukidanja plaćanja pretplate. Ta zavera je već simpatična. Istinom se ionako niko više ne bavi.

Nije isključeno da bi se ambiciozni Saša Popović više svideo Evropi jer bi se makar svojski potrudio da prepakuje, prešminka i isfenseriše svoje grandovsko krdo u evropski proizvod. Da izvinu intelektualci, ali malo je već dosta toga što se u Srbiji muzički kvalitet izjednačava sa smrtnom dosadom. Ili su u ponudi pretenciozne kompozicije prepotopskih autora ili Bregovićevo pokradeno podvriskivanje.

Uostalom, pola regiona nam je propalo sinoć. Makedoncima je, ni krvim ni dužnim, večeras dopalo da izvuku stvar. Nisu prošli ni hrvatski vitezovi ni crnogorski roboti ni srpski sladoledi. Ni klape ni Apolo 13. A ni tri lilihipa što su se na sceni raspadala od slatkoće. Tako to biva. Od silne želje da se bude originalan, uvek se svrši kao karikatura.

Malo kreativnog buđenja i mnogo dobrog PR-a i… eto nas. Bar u finalu.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.