Usamljenik bez razloga

0

U svojoj usamljeničkoj svakodnevici, kroz razgovor sa samim sobom, došao sam do zaključka da je vreme da počnemo da se viđamo sa drugim ljudima.

Ali sa kojim drugim ljudima, bokte? Poslednji prijatelj je digao ruke od mene kada sam ga prijavio policiji da je prošao kroz crveno svetlo. Morao sam, to je prosto bilo jače od mene. Zakon je tu da se poštuje. A ja sam bio jedini svedok – suvozač – i samim tim, sva odgovornost je bila na meni.


Nikada nisam razumeo zašto me ljudi ne vole. Na primer, onda kada me je komšija Mile sa sprata iznad nazvao gadom, prokleo mi tri naredna kolena i prestao da priča sa mnom. A do svega toga ne bi došlo, samo da me je poslušao i da nije uporno povlačio vodu u wc-u noću. Šta koga briga za njegovu staru i bolesnu bešiku? Lepo sam mu govorio da ne radi to, jer mi remeti noćni odmor. Ali ne, on je morao… po tri-četiri puta za noć. I šta sam drugo mogao, nego da mu malo preuredim raspored cevi dok je bio u banji? Nisam znao da će poplava biti biblijskih razmera. Pa ne bih valjda sam sebi pravio toliki trošak gletovanja i krečenja plafona?

Ni bivša žena nije bila u pravu kada me je ostavila. To što sam imao seksualne odnose sa drugim ženama dok smo bili u braku nju ni na koji način nije ugrožavalo. Koristio sam zaštitu. Ni to što su neke od tih žena bile njene najbolje drugarice. Pa šta? Tako smo samo učvrstili međusobne odnose. Ali, žene su čudo. One će se posvađati kada se najmanje nadaš.

Čak ni pekarka me ne voli. I to samo zato što joj namerno dajem novčanicu od 1000 dinara dok kupujem samo pogačicu, skoro svakog jutra. Kao da sam ja kriv što oni nemaju sitan novac koji im je neophodan za rad. I šta uostalom nju briga šta ja radim sa svojom sitninom?

A ni onoj šalteruši u pošti nije drago kada joj istresem sav taj sitan novac koji danima prikupljam od kusura od hiljadarki iz pekare, ne bih li im ga istresao na pult prilikom plaćanja računa za struju, vodu i telefon.

Jedini zaključak koji sam uspeo da izvedem je da ljudi ne vole one koji se brinu o sebi, karakterne, ljude sa stavom koji ne podležu konformizmu. Da se menjam pod stare dane samo da bi me prihvatili neki mekušci? Neka, hvala. Ne pada mi na pamet. Dok ne nađem nekoga dovoljno sličnog meni, ipak ću nastaviti da se družim nasamo.

Ostavite komentar

Your email address will not be published.