Mira Alečković
Rođena je 2. februara 1924. godine u Novom Sadu (krštena je u Nikolajevskoj crkvi kao: Miroslava, mada je niko tako nije zvao već samo - Mira) bila je prvo žensko dete koje se rodilo u srpskoj hercegovačkoj porodici Alečkovića.
Vreme jednog dana nećemo imati više
da putujemo svetom, putnika dva sreće žedna. Slapovi bele pene zaklokotaće tiše i zakoračićemo u susret gustoj tami
i noć će doći sudnja za nas što nismo krivi
za nas koji smo sebi već presudili sami
jer smo ljubavi hteli, hteli mnogo više
nego što su je nama doneli naši dani.
U paprati nespokojstva naša se sakrila sreća snegovi su je onda pokrili gusti i legli
a mi smo išli puteljkom što rasputnici vodi uvalom skliskom i strmom grbili snove i pleća
i ispravljali ih odmah s tugom od bola čednom verujući da mora ta sreća da se rodi.
Smešili nam se jedni i koreli nas drugi
a mi smo uporno svica trazili u ovoj tami
i videli smo oči koje nas gledaju blago
i podsmeh koji nas tuče kroz konce ledene kiše i nismo bili sami
i nismo bili sami
jer onih koji vole uvek je mnogo više.
U detinjstvu je svako leto provodila na Kosovu kod sestre svoje majke Jelene, učiteljice, koja joj je prenela ljubav za srpsku narodnu poeziju.
Po završetku gimnazije patrijarh Varnava joj je ukazao veliku počast i ponudio se da joj bude pokrovitelj u njenom daljem školovanju, u inostranstvu i o trošku SPC, ali je te planove sprečila njegova iznenadna smrt. Studirala je i završila opštu književnost i slavistiku u Beogradu, kao najbolja studentkinja u klasi čuvenog srpskog lingviste, profesora Beogradskog univerziteta i akademika Aleksandra Belića, a potom i višu Fušeovu školu pri Sorboni. Bila je poliglota i govorila je čak deset (10) stranih jezika: francuski, nemački, engleski, ruski, italijanski, poljski, češki, makedonski, slovenački, slovački...
Stvaralački opus
Mira Alečković izdala je 53 knjige za decu i odrasle (oko 30 knjiga za decu, i oko 20 knjiga za odrasle) — poezije i proze. Njena poezija je duboka, misaona i upečatljiva, u kojoj se bavila pitanjima smisla, života i smrti, kao i uvek neizbežne ljubavi. Knjige poezije za odrasle sadrže lirske pesme koje su neopravdano zaboravljen i zapostavljen deo njenog bogatog stvaralaštva.
Mira je uredila prvi broj časopisa „Pionir“, koji je u toku rata izdavan ilegalno. Posle rata nastavlja sa društvenim i književnim radom. Uređivala je prve posleratne časopise i listove za mlade: „Omladina“, „Mladost“, „Poletarac“, i „Zmaj“. Više od četrdeset godina je bila glavni i odgovorni urednik „Zmaja“.
Stvaranje za decu meni znači vraćanje samoj sebi, svetu detinjstva, čistijem od sveta odraslih. To je večito traženje lepote, dobrote i ljubavi, potraga za utočištem kad izneveri svet odraslih.
Bila je sekretar, potpredsednik i predsednik Udruženja književnika Srbije i predsednik Saveza književnika Jugoslavije, u više mandata. U svom društvenom radu bila je i predsednik Društva za kulturnu saradnju Jugoslavija - Francuska (40 godina), predsednik Društva prijateljstva Jugoslavija - Norveška, bila je i vrlo aktivan član Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije od 1912 do 1918. godine, itd.
Autor je teksta pesama "Druže Tito mi ti se kunemo" i "Jugoslavijo"
Mira Alečković je umrla 27. februara 2008. godine u Beogradu, u 85. godini života.