Alija Sirotanović – simbol radničke klase i obnove

0

Alija Sirotanović, rudar udarnik, lik sa novčanice, simbol radnika bivše SFRJ.

Alija Sirotanović je rođen 1914. godine u selu Trtorići kod Breze. Postao je živa legenda, simbol radničke klase i obnove. Nakon Drugog svetskog rata u zemljama socijalizma na inicijativu SSSR su pokrenute akcije obaranja rekorda u proizvodnji. Stvarani su rekordi u građenju kuća, košenju trave i slično

U julu 1949. godine Alija Sirotanović je, na savetovanju sa stručnim osobljem Rudnika i kopača, predložio da se njegovoj brigadi omogući rad na tri radilišta i dao obavezu da će premašiti rekord čuvenog sovjetskog rudara Stahanova.

Alijina brigada je, nakon prihvatanja predloga, 24. jula 1949. godine počela sa obaranjem rekorda. Jama 1 u kojoj je srušen rekord bila je poznata kao Rov vojvode Putnika. Predsednik komisije tada je napisao:

Alija Sirotanović je, sa svojih osam komorata, za osam sati rada iskopao 152 tone uglja (253 kolica), prebacio normu za 215%, srušio dotadašnji rekord Stahanova za 50 tona i postigao svoj svetski rekord u iskopu uglja.

Za ovaj čin dobio je nagradu AVNOJ-a i bezbroj drugih priznanja i odlikovanja. Legenda kaže kako je jedino što je tražio od Tita bila – veća lopata. Navodno, Tito je jednom prilikom, moguće kad mu je uručivan orden Junak socijalističkog rada, upitao Aliju treba li mu štogod, a ovaj lakonski odgovorio „veća lopata“, pa je, kao, Tito naredio da mu se iskuje ona velika lopata. Po drugoj legendi, na isto Titovo pitanje ovaj je rekao: „Nije moje da tražim, druže Tito, jer ja sam rudar, ali ne pitam za sebe… Kad bi se moglo dovuć’ malo struje u ono moje selo Trtoriće.“ Kažu da je struja u njegovo selo stigla pre nego što se on iz Beograda vratio. Kažu, takođe, da je negde sedamdesetih opet bio na prijemu i da mu je Tito ponudio na poklon „auto po želji“. Alija je, vele, izabrao „fiću“.

Ipak, u rodnom selu mu je izgrađena nova kuća pored stare.

Njegov podvig punio je retke jugoslovenske štampe. Sirotanovićev rekord obaran je više puta, i to već iste godine. Uprkos tome, Alija Sirotanović ostao je sinonim udarnika i junaka socijalističkog rada.

Jedna mala ulica na periferiji Breze nosi ime Alije Sirotanovića, a u krugu rudnika stoji njegova bista.

Umro je 13. maja 1990. godine, tik pred smrt Jugoslavije.

Na naličju novčanice od 20.000 jugoslovenskih dinara puštenoj u opticaj 1987. godine, a povučenoj u monetarnoj reformi Anta Markovića našla se slika Alije Sirotanovića, .

Iako često vlada mišljenje da se na naličju novčanice od 1000, a kasnije i od 10 dinara nalazio lik Alije Sirotanovića to nije tačno. Na novčanici se nalazio Arif Heralić, radnik železare iz Zenice.

Takođe se često može naći podatak da je film Čovek od mermera poljskog režisera Anžeja Vajde inspirisan Sirotanovićevim delom. Film je inspirisan Mateušom Birkutom, koji je bio zidar, a rekord je oborio tako što je u jednoj smeni postavio 30.000 cigala.

Lopata, kao što mnogi misle, uopšte nije bila Alijina primarna alatka. On je najčešće koristio pneumatsku bušilicu, a navodno je radio i sa dve u isto vreme.

Alija je ceo radni vek proveo u istom statusu – rudar-brigadir, penzionisao se sredinom sedamdesetih. Iako su u to vreme rudarske plate bile znatno veće od radničikih, penzija mu je bila skromna. „Drugovi“ su ga se setili sredinom osamdesetih, pa su mu u vreme kad mu je lik „udaren“ na „dvaesiljadarku“, dodelili nagradu AVNOJ-a koja je „vukla“ nacionalnu penziju, a ispred ulaza u upravnu zgradu rudnika „Breza“ postavljena je njegova bista. Da li je nacionalna penzija do njega i stigla nije poznato.

Foto: Wikimedia

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.