Depresivno više od 350 miliona ljudi na svetu

Više od 350 miliona ljudi u svetu pati od depresije, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uoči Svetskog dana mentalnog zdravlja 10. oktobra.

- To je globalan fenomen, koji se javlja kod oba pola, kako među bogatim tako i među siromašnim stanovništvom - izjavio je šef odeljenja SZO-a za mentalno zdravlje i zloupotrebu narkotika Shekhar Saxena, javljaju agencije.

Depresija se 50 odsto češće javlja među ženama nego među muškarcima, pri čemu postporođajni oblik te bolesti pogađa jednu od pet majki. Bolest se definiše kao "uporno osećanje tuge koje traje dve sedmice i duže, a ometa rad, pohađanje škole i odnose u porodici".

(old_image)

Samoubistva

U najtežem obliku depresija može dovesti i do samoubistva, s kojim je "u vrlo jasnoj korelaciji", ističu stručnjaci SZO. U svetu se svake godine ubije gotovo milion ljudi, od kojih više od polovine pati od depresije.

Saxena je napomenuo da stid zbog bolesti čini da manje od polovine obolelih dobija stručnu pomoć koja im je potrebna, a u nekim zemljama taj procenat je i ispod 10 odosto.

Lekovi nisu jedino rešenje za depresiju, a Saxena je dodao da je otvoren razgovor jedan od najpouzdanijih načina lečenja.

Kada je Srbija u pitanju, među psihičkim poremećajima od kojih pate građani Srbije najzastupljeniji su oni neurotski, promena raspoloženja, depresija i anksiozna stanja, kaže dr Sanja Nikolić iz Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu.

O broju obolelih od psihičkih poremećaja ne može se govoriti s preciznošću, i ne postoje statistički podaci te vrste, jer se na lečenje na javi svaka osoba koja primeti da ima psihičke probleme - rekla je ona za Tanjug.

Psihijatri uočavaju da nije došlo do povećanja broja obolelih i do promene slike psihijatrijskih poremećaja koji su najučestaliji i kod nas i u svetu, a među kojima prednjače depresivni poremećaji i anksiozna stanja.

- Poslednje dve decenije obilovale su korenitim promenama i bolnom tranzicijom u Srbiji što je imalo za posledicu da je u dečijoj i psihijatriji odraslih došlo do burnih promena koje su se odrazile prvenstveno na mentalno funkcionisanje, a samim tim i na način na koji se ispoljavaju psihički poremećaji - kazala je Nikolić.

Pogledajte još