Dame i gospodo, Nevena Adžemović

Svoj inspirativni govor, poslanica je započela sa „Jesam uključena, a?“, nakon čega ju je muški glas uputio da se prisutnima prvo obrati sa „Dame i gospodo“, što je verovatno bio deo njene obuke, kao da se nalazi u vrtiću.

Dakle, po principu „Kako postati narodni poslanik u 7 koraka“, Adžemovićeva je ispunila drugi, jer je prvi bio ubacivanje u Skupštinu (po kom god osnovu).

Ukoliko pažljivo poslušate ton kojim ona govori, primetićete da se radi o suvom deklamovanju, do tada nepročitanog teksta sa papira. I tako nastavljajući sa čitanjem poput onog na prvim časovima srpskog jezika u osnovnoj školi, kada smo netremice i belo gledali u čitanke, nastavlja:

„Svedoci smo da se na mnogim stambenim zgradama nalaze antene raznih kompanija koje pružaju usluge mobilne telefonije. Da li je moguće da se ovakve antene nalaze i na zgradama u kojima su smeštene i obrazovne institucije, kao što je Fakultet političkih nauka u Beogradu? Kontaktirali su me veoma zabrinuti roditelji, čija deca borave u vrtiću „Petar Pan“ u ulici Jove Ilića, dakle, veoma blizu Fakulteta političkih nauka na kojem se nalazi pomenuta antena“.

Kao student Fakulteta političkih nauka, novinar i ljudsko biće, rado bih voleo da popričam sa poslanicom Adžemović o tom problemu. Itekako se solidarišem sa dragom Nevenom o problemu zaštite dece u vrtićima širom naše zemlje, ne samo u Beogradu, prvo moram iskazati nešto što me veoma zanima.

Koji su se to veoma zabrinuti roditelji obratili baš poslanici Neveni Adžemović povodom ovog pitanja? Oni koji svakodnevno pregledaju njena druga obraćanja javnosti koja nisu u vezi sa Skupštinom, već sa provokativnim spotovima grupe „Models“?

Koliko očajni kao roditelj morate biti i dokle vaš intelekt mora doći, da biste se za zaštitu svog deteta od smrtonosnih talasa antene koja vreba decu sa Fakulteta političkih nauka, obratili novopečenoj poslanici sa malo iskustva?

Ili, ipak želite da joj pružite šansu za dokazivanjem, tako što ćete joj staviti sigurnost vaše dece u ruke?

Pored tipičnog suvoparnog političkog govora, koji je najverovatnije neko dostavio poslanici nekoliko trenutaka pre obraćanja, u istom su primetne razne stilske i gramatičke greške, na koje bi autori trebalo da obrate pažnju.

Na primer, kilometarska najava pitanja koje će postaviti, kao i govor o istom, a da ga pritom još nije ni postavila. Dalje, reći za nešto da je „pomenuto“ (npr. pomenuta antena), označava da je u nečiju čast održan pomen.

Dakle, s obzirom da smo sigurni da antena još uvek nije pokojna i da i dalje vreba decu u spomenutom vrtiću, nećemo joj držati pomen. Umesto toga ćemo je označiti sa „spomenuta antena“.

Ne znam da li će ovo doći kao šokantna informacija dragoj poslanici, ali, svaka obrazovna institucija barata određenom tehnikom.

Kao poznavalac Fakulteta političkih nauka, napominjem da isti koristi radio, televizijske, telefonske i internet usluge različitih operatera. Samim tim i poneka antena našla je svoj dom na fasadi fakulteta.

Čini mi se da, ukoliko studentima novinarstva, politikologije, međunarodnih odnosa i socijalnog rada želite da obezbedite nesmetano funkcionisanje, morate im pružiti sve spomenute usluge.

Tako da, dragi roditelji ugrožene dece, jedna „antena mobilne telefonije“ koja vreba sa visina fakulteta u ulici Jove Ilića, sigurno neće ugroziti rad i napredovanje vašeg potomstva.

Savetovao bih dragoj poslanici da, pre nego što naredni put bude odlučila da se obrati ostalim poslanicima, ali i javnosti, prelista tekst koji će joj biti uručen, poradi na dikciji i javnom nastupu.

Na taj način će moći neometano i punim plućima da iskaže svaku nedoumicu hiljade zabrinutih građana Srbije.