Muzički tobogan

Eh, kada se setim kakva su to vremena bila, obuzme me neka seta... Svi mi klinci iz komšiluka okupljali smo se kod nekoga kući i zajedno gledali takmičenje škola iz svih krajeva tadašnje zemlje.

Na prve taktove uvodne špice, svi smo gledali kao omađijani u televizor. I danas se sa setom sećam ove emisije i tih lepih vremena kada smo svi mi klinci iz ulice pevali u glas:

"Muzika je put do sreće,
polje, šuma, reka, lug,
put do njenog srca kad te ona neće,
muzika je stihu drug.
Muzika je sve što mrda,
muzika je oko nas..."

Neki su mirno sedeli i gledali, drugi igrali... Slušali smo sve one zanimljive dečije pesmice, gledali nastupe svih tih dečaka i devojčica koji su ko zna koliko dugo uvežbavali, ali i jedva čekali da vidimo ko će od popularnih muzičkih zvezda u toj emisiji da nastupi i otpeva čuveni "Hit Tobogana", a pre toga su išli oni čuveni stihovi: "Sunce sedi na krovu, od pesme odzvanja lug, učimo pesmu novu i danas jedan drug".

Sve ovo je bilo nezamislivo bez Joce Adamova i plesnog orkestra Radio-televizije Novi Sad. Minja i Joca su se stalno nadmetali stihovima.

A onda igre, bodovanje i čuveni Bambi poeni. "Pet bambija za ...", govorio bi Minja Subota nakon neke od igara u kojoj su se klinci nadmetali, a onda bi usledio aplauz i radost zbog osvojenih poena. Ovu rečenicu i danas često izgovaramo svi mi koji smo odrastali uz ovu emisiju.

Nama pored televizora nije bilo mnogo važno ko će da pobedi. Samo da gledamo 🙂

Skoro sam na ulici srela Minju Subotu i ponovo poželela da sam dete.

A posle neka neko kaže da to nisu dobra, stara vremena, drage Tobogandžije.

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.