Staro Gacko, 14 godina nakon masakra žetelaca: Sve se zna, samo pravde nema

„U to vreme selo Gracko ​​bilo je u zoni odgovornosti britanskih mirovnih trupa. Područje je zatvoreno oko jedan sat nakon incidenta, ali ubice su uspele da pobegnu. Srbi su ranije pitali vojnike Kfora da zaštite rad na poljima, ali nije bilo sredstava za to”, piše  povodom ubistva žetelaca, u poverljivom Unmikovom izveštaju do koga je došla „Politika”.

Dokument počinje opisom situacije i konstatacijom da je „masakr 14 Srba 23. jula 1999. deo osvetničkih akcija preduzetih od strane Albanaca posle rata”. Uz obilje detalja sa mesta zločina ne pominje se razlog zbog kojeg je selo blokirano tako kasno i ko je odgovoran što je takvim odlaganjem faktički omogućeno izvlačenje organizovane grupe ubica.

Kasnija istraga, hapšenja i pretresi kuća nisu bili dovoljni da se pronađu dokazi koji ove ljude direktno povezuju sa masakrom u Starom Gracku, kao i sa ostalim ubijanjima, hapšenjima i paljevinama u tom periodu.

Kfor je posle talasa nasilja počeo da hapsi osumnjičene, što se vidi iz ovog izveštaja, a kao jedan od glavnih organizatora označen je Beg Šaćiri iz sela Crni Breg kod Lipljana, prekaljeni borac OVK, vođa grupe „Fortuna”. U drugom, poverljivom dokumentu NATO snaga koji poseduje „Politika” je pismo ovog komandanta svojim nadređenima: „Ja Beg Šaćiri, kao komandir jedinice ’Fortuna’, izjavljujem da sam, nakon što sam prešao iz zone Dukađini u Košare, opština Lipljan, preduzeo akcije potpuno uspešne između 27. juna i 9. avgusta1999, 9. avgusta je cela naša jedinica uhapšena od strane Kfora. Akcije koje smo preduzeli su sledeće: čišćenje grada od srpskih kriminalaca, primoravanje zdravstvenih radnika Srba da napuste centar, kontrola srpskih stanova, paljenje oko 30 odsto srpskih kuća, naseljavanje srpskih kuća i stanova Albancima kojima je trebao smeštaj. Akcije: ubistvo 48 ljudi,ranjeno 17, prebijanje i maltretiranje.”

On govori da su imali plan da istog dana napadnu Staro Gracko, Dobrotin i Štrpce, ali da mu nisu odgovorili komandiri Šukri Buja iz zone Nerodimlje i ostali. Njemu, kako kaže, nisu bili potrebni vojnici već materijal, a pritome misli na vojnu opremu.

U izveštaju se opisuje kako je Kfor hapsio Šaćirija i njegovih 56 vojnika.„Ispitivali su me i rekli da smo mi odgovorni za masakr u Grackom i akcije u Lipljanu, Vitini i Uroševcu. Tokom ispitivanja smo se pravili da ne poznajemo jedni druge i nismo prihvatili optužbe na koje nas je navodio Kfor.”

Optužbe su i kasnije ponavljane, ali nijedan vojnik nije ništa priznao, iako su ih vojnici Kfora tukli i maltretirali. Posle dvanaest dana, svi su bili na slobodi. A Šaćiri koji ovo pismo piše 4. novembra 1999. godine kaže da, u tom trenutku, raspolaže sa 17 boraca i da su ostali na zapadu spremni da se vrate i bore za nezavisnost, istovremeno upozoravajući na povratak Srba kao veliku opasnost. Kako su NATO i Kfor reagovali ili postupali na osnovu podataka iz ovog dokumenta nije poznato.

Na spisku osumnjičenih za zločin u Starom Gracku, između ostalih, nalazi se Lindita Krenazi, OVK borac u zoni Nerodimlje, ratovala je i na Paštriku, pa je ranjena preneta u Albaniju na lečenje. U dnevniku koji je vodila ova žena, frizerka, vidi se da je upoznata sa nečim strašnim što se dogodilo krajem jula u selu Staro Gracko.

U zapisu iz dnevnika, dva dana pre masakra, navodi da je srela izvesnog komandira Zheleta. „Od njega sam dobila određenu informaciju. On je rekao da ćeš biti uključena u neku akciju, ali mi razumemo i mi ćemo to da završimo pre tebe, ali sam ga pitala i rekla mu ko ti je rekao. Rekao je nemoj nikom da kažeš ili kuku.” Drugi dnevnički zapis nastao je u utorak 2. avgusta 1999. godine, devet dana posle zločina. Opet je srela istog čoveka. „Pokušala sam da ga nagovorim da govori i rekao mi je da zna ko je učestvovao u akciji u Starom Gracku”, kaže Lindita Krenazi. Zaključak Unmikovih istražitelja iz ovog dokumenta jeste da „ništa ne navodi na prirodu Linditine povezanosti sa masakrom u Gracku i nema dokaza, ali je jasno da postoji veza”.

Suština i srž većine zločina na Kosovu i Metohiji, pa i masakra u Starom Gracku, upravo i jeste u tome što ogromna većina svih uključenih – i ubica, i žrtava, kao i pripadnika mirovnih snaga – zna sve o zločinima. Sve je poznato, do u najsitnije detalje, ali pravda i dalje nije dostupna, a niko od onih Srba što su juče obeležili tužnu četrnaestu godišnjicu patnje za svojim sinovima, očevima, supruzima,ne veruje da će ubice, koje žive tu pored njih, biti kažnjene. Savršen zločin je onaj o kome se sve zna, on postoji umesto pravde, on je prihvaćen kao mera pravde. U vreme zločina, za pravdu je bio odgovoran britanski Kfor, a danas je odgovorna kosovska vlast. U međuvremenu Staro Gracko nestaje. Nestaje lepo uređeno selo i njegovi srpski stanovnici koji nedopustivo dugo čekaju pravdu
.
Stradao mi je brat Novica na osamnaesti rođendan. Prošlo je 14 godina bola koji je neobjašnjiv. Oni nisu ubijeni puškama, oni su masakrirani, mom bratu je srce bilo izvađeno, palili su ih. Niko ne želi da mi pomogne, niko ne želi da otkrije počinioce, čak su mi iz Kfora rekli da ih zaboravim”, izjavila je KiM radiju Slavica Popović.

Dokumente možete pogledati na sledećim linkovima:
Dokument 1
Dokument 2

Izvor: Politika

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.