Firme lažiraju godišnje odmore

Procene sindikata su, međutim, da između 700.000 i milion zaposlenih u Srbiji ne može da odmara onoliko koliko im pripada. Uglavnom je reč o ljudima koji rade na određeno vreme, u privatnom sektoru ili nisu čak ni prijavljeni.

Na osnovu inspekcijskih nadzora utvrdili smo da u većini slučajeva poslodavci omogućavaju zaposlenima pravo na korišćenje godišnjeg odmora, ali se on utvrđuje u zakonskom minimumu, bez uvećanja po obaveznim dodatnim kriterijumima. Ne donose se pisana rešenja, a ako se i donesu, ona se zaposlenom dostavljaju u roku kraćem od utvrđenog zakonom, najčešće na dan početka korišćenja odmor'', kaže Dragoljub Peruača, direktor Inspekcije rada.

Poseban problem je sa onima koji rade na određeno i koji pravo na srazmeran godišnji ostvaruju za svaki period rada. Oni se najčešće plaše da podnesu zahtev za korišćenje odmora, jer gazda onda neće ponovo sa njima da zasnuje radni odnos.

Na hiljade nadzora
U 2012. inspektori su izvršili 31.374 nadzora u oblasti radnih odnosa, kojima je obuhvaćeno 492.598 zaposlenih. Doneto je 4.213 rešenja o otklanjanju utvrđenih povreda Zakona o radu (zbog nepravilnosti oko zasnivanja radnog odnosa, oko isplate zarada i oko izmena i dopuna ugovora o radu). Od januara do juna ove godine izvršen je ukupno 15.671 nadzor, kojim je obuhvaćeno 236.528 zaposlenih. Doneto je 2.076 rešenja o otklanjanju povreda zakona.

U firmama se neretko krši zakon, mada u papirima sve izgleda „čisto“. Najčešće se u rešenju vodi da je radnik dobio veći broj dana nego što ih je stvarno koristio. Ako niko ovo ne prijavi inspekciji, ona nema načina da utvrdi da nešto „ne štima“.

I kada poslodavac izda rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, teško je utvrditi da li ga je zaposleni koristio i u kom obimu'', objašnjava Peruača. „U slučajevima kada poslodavac nije zaposlenom doneo rešenje najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak odmora, smatra se da mu je to pravo uskratio. Tada inspektor rada protiv njega podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.''

Inače, po zakonu, zaposleni ima pravo na godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada. On može da traje najmanje 20 radnih dana i radnik ne može da ga se odrekne, kao što mu se „ferije“ ne mogu ni uskratiti. Broj slobodnih dana utvrđuje se tako što se zakonski minimum uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom izda potvrdu o iskorišćenom broju slobodnih dana.

Kada neko radi kod dva poslodavca sa nepunim radnim vremenom, u slučaju obraćanja za savet, inspektor rada će ga uputiti da sa poslodavcima postigne dogovor o vremenu korišćenja godišnjeg odmora'', naglašava direktor Inspekcije. Ako postoje problemi, inspektor će rešenjem naložiti firmi da nedostatke ispravi, u suprotnom sledi prekršajna prijava.

Rekorderi Zakonom određen minimum od 20 radnih dana godišnje, uz Srbiju, u Evropi ima i Velika Britanija. To je dno evropske liste. Najduži odmor imaju Danci i Nemci - najmanje 30 radnih dana.

Inače, godišnji odmori u skladu sa zakonom najčešće se koriste u srednjim i velikim preduzećima, jer su u njima i češće inspekcijske kontrole. Svaka četvrta velika firma osim godišnjeg daje dva do pet dodatnih slobodnih dana kao nagradu za dobre rezultate. U malim firmama sa najviše 10 zaposlenih poslodavci češće „zakidaju“ slobodne dane.

Prosečni odmori u privredi traju 24 radna dana, a u javnom sektoru 32. U prosveti, kad se spoje svi raspusti i slobodni dani, „ferije“ mogu da potraju i po mesec i po.

Novčanom kaznom od 400.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj kompanija koja zaposlenom uskrati pravo na godišnji odmor, a za isti prekršaj preduzetnik će biti kažnjen sa 100.000 do 300.000 dinara. Kaznu od 20.000 do 40.000 dinara platiće i odgovorno lice u pravnom licu.

Izvor: Novosti

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.