Centar za odvikavanje od politike

Došli smo u isto vreme nas nekoliko momaka i dve devojke. Svi smo bili iz različitih gradova, ali sa kilometar se videlo da smo ogrezli u porok. Taj izbezumljeni pogled, to neurotično stiskanje stranačkih knjižica, sve sa nas je vrištalo POLITIKA.

Posle nekog vremena, uveli su nas u prostoriju gde su bili ostali zavisnici, koji su u ustanovi već proveli neko vreme. red je bio da se predstavim. Ustao sam i glasno rekao.

- Dobar dan, ja sam Nemanja i ja sam radikal.

- ZDRAVO NEMANJA. Kako si?

- Evo sad malo bolje.

- Koliko dugo si bez politike?

- Druga nedelja.

- I kako izdržavaš?

- Pa iskreno, solidno. Sanjao sam Vojvodu par puta, ali ništa alarmantno.

- Kako si ga sanjao Nemanja?

- Pa ja kao stojim na nekom proplanku, i eto ga pojavljuje se on. LEEEEEP, lep kao slika.
Stoji onako ponosito, okvir od naočara mu se presijava na popodnevnom suncu, vidi me i kreće ka meni.

- I šta ti kaže?

- Da je Toma izdajnik. I on i onaj njegov kompanjon Aca. Ja ga samo gledam i žmirkam.

- I šta onda radi?

- Vadi pištolj (jer Vojvoda ne može da nosi vevolvev).

- I?

- I počinje da viče nešto. Pominje Hansa Polcijusa, Karlu Del Ponte i onog njenog brata
blizanca.

- Kog brata blizanca?

- Peđu D Boja. Vojvoda kaže da su rod.

- Nisu rod.

- Vojvoda ne laže.

- Dobro. Dalje?

- Dalje počinje da vitla pištoljem, Aca beži, Mlađa besposlen svira gitaru, Toma kopa neku raku na livadi. Ne znam, zbunjen sam skroz. Daje mi Todorovićevu sliku da stavim u novčanik i kaže PUCAJ NA SVE ŠTO NIJE ON. Sav sam se u znoju probudio.

- Dobro Nemanja, polako. Idemo korak po korak.

- Ali zbunjen sam.

- Znamo da jesi. Samo duboko diši i što više čitaj.

- Šta da čitam?

- Ujutru Bukovskog, u podne Fantea, a uveče Henrija Milera. I tako do daljnjeg da nastaviš sa terapijom.

- I biće mi bolje?

- Garantujemo ti.

I sedoh nazad na stolicu. Osećao sam kako mi hladan znoj curi niz leđa i natapa potkošulju, ali imao sam neki neobično lep osećaj, po prvi put u poslednjih nekoliko godina. Politika mi se uvukla u sve pore života, izvrnula ga naopačke i upropastila načisto. Nisam mogao da održim normalnu komunikaciju sa ljudima, počeo sam da ih lažem i obmanjujem, verujući samo u ono što mi politika kaže. Prestao sam da budem čovek. Ali osećam da će se to sada promeniti. Siguran sam u to.

Posle mene je ustao suvonjavi mladić, neobičnog načina odevanja i dugačkih šiški. Lekar je rekao

- Izvolite, predstavite se.

- Dobar dan, ja sam Milan i ja sam LDPovac.

- AUUUUUUU Milane, idi se učlani u DSS pa dođi da te izlečimo.