Dačić i Vučić u Briselu na 20. rundi pregovora

Sastanak će se održati u kabinetu šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton, odakle je saopšteno da će tema biti pravosuđe, i da je njegov cilj da se učini što veći napredak uoči izveštaja visoke predstavnice Ketrin Ešton ministarskom savetu EU, koji odlučuje o datumu početka pregovora o pridruživanju Srbije EU.

"Biće reči o svim otvorenim pitanjima vezanim za primenu Briselskog sporazuma, a jedno od njih je pravosuđe"
, rekla je portparolka Eštonove Maja Kocijančić.

Ona je podsetila da će Ešton u ponedeljak ukratko, a u utorak detaljnije, izvestiti ministarski savet EU o dosadašnjem napretku u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Ministri će nakon toga usvojiti okvir za pregovore za Srbijom i odrediti datum prve međuvladine konferencije EU-Srbija, koja po ranijoj odluci Saveta treba da se održi najkasnije u januaru 2014.

Kocijančič je odbila da spekuliše da li bi pregovori mogli da počnu već u decembru, istakavši da je to stvar o kojoj odlučuju zemlje članice.

Spor oko Osnovnog suda u Mitrovici

Kada je reč o pravosuđu, spor se vodi oko ustrojstva Osnovnog suda u Mitrovici, čiji bi sastav po Briselskom sporazumu trebalo da odražava etničku strukturu stanovništva.

Priština traži da sedište tog suda bude u Južnoj Mitrovici, sa ograncima u severnim opštinama u kojima žive pretežno Srbi, dok je stav Beograda da sedište suda bude na severu i odvojeno od suda na jugu podeljenog grada.

Većina članica smatra da je Srbija uložila dovoljno napora u primeni sporazuma da se međuvladina konferencija održi već 20. decembra, odmah nakon završnog godišnjeg samita Saveta EU.

Takav stav zastupa i Evropski parlament, koji je u predlogu rezolucije o Srbiji koja je prošle nedelje jednoglasno usvojena u Spoljnopolitičkom komitetu, zatražio početak pregovora u decembru.

Nemačka i Velika Britanija: Pregovori najranije u januaru

Međutim, Nemačka i Velika Britanija žele pregovore najranije u januaru, a briselski diplomatski izvori kažu da se one pri tom pozivaju pre svega na okolnost da dogovora o pravosuđu još nema.

Nemci se, pored toga, pozivaju na stav Bundestaga da pregovori sa Srbijom u svakom slučaju ne treba da počnu pre januara, ali taj stav nije obavezujući, jer je u ovom slučaju reč o mišljenju, a ne odluci nemačkog parlamenta.

To su razlozi zbog kojih ishod predstojeće runde pregovora ostaje glavni preduslov da Srbija još ove godine počne pregovore što bi, kako se često čuje u Briselu, ojačalo ne samo kredibilitet Srbije, nego i kredibilitet EU u procesu proširenja.

Izvor: Blic

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.