fbpx

Samo mit: Praznična depresija ne postoji

Najčešći razlozi tuge u vreme praznika su usamljenost, gubitak bliskog člana porodice, nedavni razvod, finansijska nemoć, previše slobodnog vremena i manjak svetlosti.

Dr. Milan Košuta, psihoterapeut, za ordinaciju.hr objasnio je kako se nositi s tugom koja ponekad prati praznike.

"Ne postoji praznična depresija. Postoji nelagoda kod ljudi koji ne žele podleći pritiscima kojima društvo određuje šta je "ispravno" a šta "neispravno". Ta nelagoda se može pojačati ako je osoba u nedavnoj prošlosti doživela gubitak bilo kakve vrednosti: prekid veze ili braka, gubitak posla, ozbiljan nagoveštaj gubitka, smrt ili teška bolest bliske osobe, teška i preteća bolest. S druge pak strane, takvi društveni pritisci olakšavaju čoveku da kroz jasno "ne" normama koje nisu deo njegovog autentičnog postojanja, izgrade svoju ličnost. Jedinstvenost i neponovljivost, premda to zvuči nekome kao fraza, izgrađuju se ceo život. Jedinstvenost i neponovljivost ne znači hedonizam i egoizam. Upravo obrnuto, tek kad doživim sebe kao posebnu i neponovljivu osobu, i kad mi je svaki dan nov i poseban, mogu u drugome tako nešto vredno prepoznati ili mu olakšati da prepozna. To je prevencija da praznična nelagoda ne poprimi razmere bolne teskobe, očajanja, ili možda depresije. Dovođenje u svesno sposobnosti da se može odabrati između nekoliko mogućnosti, takođe deluje preventivno. Tako npr. i kada se nema novca može se lepo zamotati neka draga knjiga i dati je kao dar. Puno mi je draži takav dar od darova, koliko god koštali, tipa "kupiću mu samo da ga se rešim". Svetlost je izuzetno važan faktor i nedostatak istog pogoršava kod većine ljudi raspoloženje. Svemu tome skloniji su ljudi koji su već imali depresivnu epizodu. Srećom, praznična nelagoda prođe čim prođu praznici".

Ukoliko se i nakon praznika osećate loše, svakako potražite savet stručnjaka. Osetite li dodatne simptome poput nesanice, naglog dobijanja ili gubitka na težini, glavobolje, ako ste preterano teskobni i razdražljivi, te ako aktivnosti koje vas inače uveseljavaju obavljate smanjenim ili nikakvim intenzitetom (posao, hobi, seks, druženje s prijateljima itd.), poverite se članovima porodice i zajednički potražite pomoć.

"Članovi porodice mogu pomoći jedni drugima tako da slušaju i čuju jedni druge. Idealno je pokušati čuti i razumeti drugog čoveka ne u vlastitim terminima, već u terminima i na način kako taj čovek doživljava svet. To se onda zove - podrška", savjetuje dr. Košuta.

Izvor: Centar-zdravlja.net
Foto: campus.ie

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.