Narodna verovanja i običaji za pravoslavni Uskrs
Yellowj / Yayimages
Praznik vaskrsenja Gospoda našeg Isusa Hrista praznuje se svake godine u različito vreme i jedan je od tzv. pokretnih praznika. Za datum Uskrsa se uzima prva nedelja posle punog meseca na dan prolećne ravnodnevice ili odmah posle nje. Kod pripadnika pravoslavne veroispovesti Uskrs pada svake godine u periodu od 04. aprila do 08. maja.
Glavno obeležje Vasrsa jesu farbana jaja. Nekada su se farbala isključivo crrvena jaja, a veruje se da ovaj običaj potiče od Marije Magdalene, koja je prema „Bibliji“ odnela jaja ofarbana u crvenu boju pred tadašnjeg rimskog cara Tiberija kada se saznalo da je Hristos Vaskrsnuo. Iako je Veliki Petak najtužniji dan za sve hrišćane širom sveta, Vaskrs se odmah posle Božića, smatra najradosnijim hrišćanskim praznikom.
Na dan Vaskrsa, Vaskršnjeg Ponedeljka i Vaskršnjeg Utorka, koji ga prate, pravoslavni hrišćani širom sveta se pozdravljaju sa „Hristos Vaskrse“ i odgovaraju sa „Vaistinu Vaskrse“.
Većina Vaskršnjih običaja veseli sve, a naročito decu. U različitim delovima naše zemlje važe različiti običaji. Pa tako neko farba jaja na Veliki Četvrtak, neko na Veliki Petak ili, pak Veliku Subotu. Opet, neko farba jaja samo u crvenu boju ili lukovinu, a neko ih šara na najrazličitije moguće načine.
Za farbanje jaja je zadužena domaćica kuće, koja u zavisnosti od navika, farba jaja ili sama ili sa decom. U mnogim krajevima, ona se prvo prekrsti i pomoli Bogu, a zatim u posudu u kojoj će kuvati jaja za Vaskrs naspe malo osvećene vodice i to, uglavnom one koja je osvećena u toku Velikog Vaskršnjeg posta.
Po običaju, prvo jaje se ofarba u crvenu boju i smatra se tzv. čuvarkućom. Ono se čuva do naredne godine. U nekim krajevima se prošlogodišnji „čuvarkuća“ stavlja kod stoke, dok se u nekim zatrpava u mravinjak.