HITLEROVI TAJKUNI: Nacistički brendovi koji su preživeli do danas

Među kompanijama i industrijalcima iz Nemačke koji su ostavili najdublji trag u nacističkom režimu je jedan od najuticajnijih bio je Ferdinand Porše. On se sastao sa Hitlerom 1934. kako bi utanačili detalje razvoja „narodnog automobila“, Folksvagena, za koji je nemački Firer tražio da bude aerodinamičan, kao Buba …

Tako je pre Drugog svetskog rata rođen danas kultni automobil, a tokom rata, kada se Porše prebacio na dizajniranje i proizvodnju tenkova i dugih vojnih vozila, smatra se da su četiri od pet radnika koji su radili u njegovim fabrikama u Štutgartu i Volfsburgu bili prisilni radnici . Ferdinand je navodno imao direktnu liniju prema Heinrichu Himmleru, kad god bi mu zatrebalo još radne snage iz logora.

Direktnu vezu sa koncentracionim i logorima smrti imala je još jedna kompanija – osiguravateljski div Allianz. Budući da je šef Allianza Kurt Schmitt bio Hitlerov ministar ekonomije, dobili su praktično monopol na osiguranje u državi, a to je išlo tako daleko da su obezbeđivali sve zgrade i zaposlene Aušvica.

Nakon Kristalne noći 1938. godine, velikoga koordinisanog pogroma Jevreja širom Rajha, premije za uništenu jevrejsku imovinu Allianza je isplatio Trećem rajhu. Štaviše, Allianz je osiguravao imovinu oduzetu Jevrejima koji su bili slani u logore, ali nakon rata odbijao je isplatiti polise životnog osiguranja za one koji se iz logora nikada nisu vratili. Razlog? Krajnje ciničan i groteskan: nepostojanje smrtovnice, kao da su ih Esesovci izdavali na ulazu u gasne komore.

Ti isti Esesovci na sebi su nosili crne uniforme koje je dizajnirao član nacističke partije Hugo Bos, još tamo 30-ih, samo osam godina nakon što je osnovao kompaniju. Osim zastrašujućih crnih uniformi Schutzstaffela, osmislio je i uniforme za Hitlerovu omladinu te SA, a posao je išao tako dobro da je i on trebao prinudne radnike iz Poljske i Francuske. Čizme za vojsku je pak proizvodio Adolf Dasler, koji će kasnije osnovati – Adidas.

– Naravno da je moj tata bio nacista. Ko nije u to doba? – Rekao je 1997. Hugovi sin Siegfried Boss.

Nisu mnogi, ali zato jesu Günther i Herbert Quandt, otac i sin na čelu kompanije Bayerische Motoren Werke, poznatije kao BMV. Štaviše, bili su lično bliski s Hitlerom, a Gunther je neko vreme bio u braku sa Magdom Göbbels. Njihovi potomci i danas su vlasnici BMV-a, a od ove godine su i zvanično najbogatiji Nemci, kombinovano teški 31 milijardu evra.

BMV je priznao da je koristio i do 30 hiljada prisilnih radnika tokom rata (iako im neki istoričari pripisuju 50 hiljada), koji su izrađivali motore za Luftwaffeove avione te motocikle za kopnenu vojsku i Waffen SS, kao i municiju, baterije, oružje. Porodica je imala udele iu proizvođaču baterija VARTA te Daimler-Benzu, proizvođaču Mercedesa, u kojima se najčešće vozila nacistička elita.

Najveći profit od nacista ostvarivao je ogromni konglomerat pod imenom IG Farben, nakon General Motorsa, U.S. Steela i Standard Oil of New Jerseyja svojevremeno četvrta najveća kompanija na svetu. Među ostalim, proizvodili su Zyklon B, gas korišćen za masovna ubistva u logorima. Jedna od zadruga (među kojima su bili i BASF te Agfa) bio je i današnji farmaceutski div Bajer, koji se prvo pročuo time što je sintetizovao lek protiv kašlja Heroin, ali je pravu slavu stekao lekom nazvanim Aspirin. Sintetizovao ga je zaposleni po imenu Arthur Eichengrün, ali pošto je bio Jevrejin, Bajer je kao tvorca Aspirina uvek isticao njegovog podređenog, Feliksa Hofmana. Naravno, i Bajer i ostatak IG Farbena obimno je koristio prinudne radnike.

Baš kao i Simens. U fabrikama sagrađen u blizini Auschwitza i Buchenwalda izrađivali su skoro sve zamislivo za nemački ratni stroj. Stotine hiljada prisilnih radnika radilo je na delovima za železničku, komunikacijsku i energetsku infrastrukturu Trećeg Rajha. Upravo je Simens proizvodio gasne komore za logore istrebljenja. Velika ujdurma nastala je 2001. kada je firma pokušala zaštititi ime Zyklon, želeći prodavati proizvode poput usisivača. Zbog Simensove povezanosti s holokaustom, to podsećanje na Zyklon B nije dobro odjeknulo u javnosti, pa su odustali.

Izvor: Intermagazin

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.