Da li znate šta je karbonski otisak i kako se on računa?

Pored vodenog otiska, karbonski otisak je jedan od najznačajnijih. Njegov naziv obuhvata različite gasove koji uzrokuju efekat staklene i time doprinose globalnom zagrevanju.

Pojam karbonski otisak (eng. carbon footprint) predstavlja skraćenicu za opisivanje najbolje moguće procene koju možemo dobiti za kompletan uticaj nečega na klimatske promene. To "nešto" može biti bilo šta – aktivnost, jedinica nečega, način života, kompanija, jedna država ili čitav svet.

Naime, karbonski otisak predstavlja ukupnu količinu GHG* emisija (*GHG , eng. greenhouse gases – gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte) koje direktno ili indirektno proizvode individue, organizacije, događaji ili produkti. Karbonski otisak je mera našeg uticaja na životnu sredinu i klimatske promene, a izražava se u tonama (ili kilogramima) ekvivalenata ugljen-dioksida.

Postoji individualni i nacionalni karbonski otisak, ali možemo govoriti i o karbonskom otisku domaćinstva ili organizacije.

On se sastoji iz dva dela - primarnog i sekundarnog:

1. Primarni otisak je količina direktnih GHG emisija koje oslobađamo sagorevanjem fosilnih goriva, uključujući energiju koju koristimo u domaćinstvu i gorivo koje potrošimo za lični saobraćaj (npr. prevoz automobilom ili avionom). Ovo je otisak na koji možemo da imamo direktan uticaj.

2. Sekundarni otisak je količina indirektnih GHG emisija koje su povezane sa čitavim ciklusom proizvodnje i transporta svih proizvoda koje koristimo.

Klimatske promene, čiji je uzročnik čovek, ili globalno zagrevanje, izazvane su oslobađanjem određenih vrsta gasova u atmosferu. Dominantan gas sa efektom staklene bašte koji proizvodi čovek je ugljen-dioksid (CO2), koji se emituje kad god se desi upotreba i spaljivanje fosilnih goriva u domaćinstvima, fabrikama ili elektranama.

Međutim, i drugi gasovi staklene bašte su takođe važni. Metan (CH4), koji se emituje u poljoprivredi i sa deponija, jači je po kilogramu čak 25 puta od ugljen-dioksida. Snažniji gas, ali koji se emituje u manjim količinama, jeste azot-oksid (N2O), čija je jačina 300 puta veća nego jačina ugljen-dioksida. Azot-oksid nastaje tokom industrijskih procesa i poljoprivredne proizvodnje. Osim navedenih, tu su i rashladni gasovi, koji su nekoliko hiljada puta potentniji od CO2.

S obzirom da jedan predmet ili aktivnosti može prouzrokovati emitovanje nekoliko različitih vrsta gasova staklene bašte, svaki u različitim količinama, karbonski otisak napisan u tom obliku može izgledati prilično zbunjujuće. Da bi se ovo izbeglo, teži se izražavanju karbonskog otiska u obliku ugljen-dioksid ekvivalenta, skraćeno CO2e. To znači da se ukupan uticaj na klimatske promene svih gasova staklene bašte prouzrokovan nekom aktivnošću uvezuje u jednu meru i izražava u obliku količine ugljen-dioksida.

Dakle, karbonski otisak je suma svih emisija ugljen-dioksida i njegovih ekvivalenata koje izazivate svojim aktivnostima u određenom vremenskom periodu. Najčešći vremenski period za koji se izračunava karbonski otisak je jedna godina.

Izvor: Eko kutak

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.