ŽIVOT U SRBIJI: Tata je umro, a mama prestala da se leči jer nemamo ni za hleb!

Ilustracija: yayimages

“Mama je prestala da se leči jer nema za lekove. Ne znam više ni od čega živimo. Bojim se da pitam… Tata je preminuo pre nekoliko godina, od tada smo se snalazili kako smo znali. Na svu muku mama ima sada jednu bolest. Mora da operiše nešto na materici i ne može da radi. Ja sam njeno najstarije dete i volela bih da radim negde, kako bi joj pomogla, nažalost ne mogu pošto sam maloletna. Teško mi je da je gledam kako se muči”.

Ovako svoju potresnu ispovest počinje Anastasija Cvijović iz Zemun Polja.

Ona pored majke brine i o sestri Anđeli (13), Jelisaveti (6) i bratu Vojinu (4). Jedva sastavljaju kraj sa krajem, živeći od 15.000 dinara mesečno. Više gladni nego siti.

Verujte da više ne znam kako preživljavamo i od čega mama plaća dažbine. Računi su preveliki, mama ih krije, ali ja sve vidim. Pitam se kako će uspeti da podigne nas četvoro. Nadala sam se zbog toga što sam odličan đak da ću dobiti stipendiju, pa bih joj na takav način pomogla. Možda sledeće godine – kaže Anastasija, koja ima 15 godina.

Njena mama boluje od koksaki virusa već 10 godina, a kao posledicu ima bolest srca, nizak pritisak. Utvrđene su joj i promene na materici koje mora da operiše, što uporno odlaže.

To mi je najveći strah. Sva primanja, dečiji dodatak, socijalna pomoć i očeva penzija ne prelaze 15.000 dinara. Kud ću ja s decom – pita se majka Snežana.

Pomažu samo bolesnoj deci

Anastasija kaže da su se mnogima obraćali za pomoć, pisali raznim fondacijama, ali je uslov uvek bio da su deca bolesna.

Od raka, paralize ili drugih teških bolesti. Mama je na sve to rekla da joj je samo važno da smo mi zdravi. Nadam se da će ona otići na lečenje i da će joj biti bolje – kaže ona.

U školu sa tuđom markicom

Anastasija svakog dana putuje do škole koja je u centru Beograda koristeći sestrinu povlasticu za osnovnu školu.

POMOZITE

Ukoliko ste u mogućnosti da pomognete ovoj porodici, možete ih pozvati na broj
065/51-16-378
Razmišljala sam da je ispišem i upišem u neku školu bliže Zemunu. Ode u školu u 12, a vrati se u devet uveče. Ceo dan provede gladna. Dam joj za užinu 50 dinara, ali šta može da kupi za taj novac. Znam da je više gladna nego sita. O prevozu ni ne razmišljamo. Anastasija se vozi na Anđelinu povlasticu za osnovce pošto je njena škola blizu i ne treba joj prevoz- kaže Snežana.

Izvor: pravda

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.