TAJNO RADIM U GEJ BARU, a u poslednje dve nedelje postalo mi je nesnosno

Od aprila radim kao konobar u jednom beogradskom klubu koji je sastajalište gej muškaraca. Radio sam u nekoliko kafića pre nego što sam dobio novu ponudu. U svetu barmena i konobara rad u gej baru je jedan od najisplativijih poslova. U početku mi je bilo super.

Zarađivao sam mnogo više novca nego na ranijim mestima, što mi je omogućilo da iznajmim pristojan stan i započnem samostalni život s devojkom. Nije mi smetalo što radim do pet ujutro, jer sam zarađivao novac koji mi je pružao slobodu. Odmah sam shvatio da će biti problema s pijanim gejevima. Posle dva sata u klubu nastaje opuštena atmosfera u kojoj se parovi ljube i maze javno, a oni koji su sami daju sebi slobodu pod dejstvom alkohola da hvataju za zadnjicu koga stignu. To se i meni desilo nekoliko puta. Nisam reagovao burno, jer sam po instrukcijama mennadžera bio pripremljen za takve situacije. Takve situiacije svrstao sam u kategoriju “rizika posla”.

Krajem avgusta sam bio u poseti roditeljima u Vršcu, gradu u kojem sam rođen i odrastao. U lokalnim kafićima svi su me gledali čudno. Poznanici s kojima nisam u intenzivnom kontaktu napravili su distancu. Tek posle nekoliko popijenih piva moja najbolja drugarica je smogla snage da mi kaže o čemu je reč. Gradom se proneo glas da sam gej. Neki momci iz Vršca bili su u klubu u kojem radim i videli me tamo.

Priča o tome je ubrzo došla i do mojih roditelja. Iako sam liberalno vaspitan, nije mi lako. Nemam nameru da svima objašnjavam ko sam i šta sam, ali mi boravak u rodnom gradu ne prija. Vratio sam se besan u Beograd i sledećeg vikenda s devojkom otišao u roditeljsku kuću. Situacija je bila ista. Sad mi je tek jasno s kakvim problemima se sreću gejevi u našoj zemlji.

Malograđansko društvo i zatucanost ne dozvoljavaju nam da se krećemo napred. Hteo sam da saznam koji su to momci tobože slučajno otišli u gej klub i da ih pitam par stvari. Odustao sam.

DuD