Više nije "slepa mrlja" Evrope: Albanija postaje top destinacija – stanovi "džabe"

Albanija je dugo važila kao “slepa mrlja“ Evrope. Stranci koji su tamo letovali često su smatrani avanturistima.

Međutim, danas se mnogi Evropljani odlučuju i na još veću avanturu – kupuju nekretnine na albanskoj obali.

Svein Augland je jedan od novih stanovnika ove države – prošle godine je kupio stan u Sarandi.

Znao sam samo da je Albanija bila zemlja tvrdog komunizma i slušao sam zastrašujuće priče o tamošnjoj mafiji. Supruga mi je skrenula pažnju na tu zemlju, i tako je putovanje počelo – priseća se ovaj Norvežanin.

Moj prvi utisak: predivna klima, malo turista, ljubazni ljudi i vrlo zdrava hrana. Najvažnije je što je do Albanije lako doći iz Norveške, jer ranije smo imali kuću u Brazilu.

On dodaje da ga Albanija podseća na Italiju i Grčku i da je u poređenju sa njima još uvek “netaknuta”.



Više britanskih kupaca posle referenduma

Pored Norvežana kao što je Svein Augland, letnjikovce u Albaniji kupuju i Šveđani, Danci, Francuzi i Poljaci. Prošle godine su i Ukrajinci “otkrili” tu balkansku zemlju.

Nema tačnih brojki, ali smatra se da je do sada nekretnine kupilo oko 400 stranaca, kaže Ilir Konomi, šef agencije za prodaju nekretnina “Albanien Property Group”:

Zapadni Evropljani se razlikuju od istočnih kupaca. Dok Norvežani kupuju prostrane stanove, Ukrajinci gledaju da prođu što jevtinije. Trenutno vlada i veliko interesovanje britanskih kupaca. Mogu da potvrdim da se posle referenduma njihova potražnja povećala za 15 odsto.

Tržište nekretnina na albanskoj obali profitira od stalnog porasta broja turista. Pored stotina hiljada kosovskih Albanaca koji provode letnji odmor u Albaniji, prema navodima Albanske carine je 2015. godine tu letovalo više od 620.000 stranih turista. To je veliki broj za zemlju sa manje od tri miliona stanovnika.

Dolazak sve većeg broja turista predstavlja veliki potencijal za tržište nekretnina, kaže Konomi:

Uglavnom imamo posla sa kupcima koji se zanimaju za stanove na obali. Mnogi su najpre boravili ovde kao turisti, da bi se posle toga odlučili da kupe stan na moru.

Zbog tog potencijala Konomi je optimista. Albanija je postala poznatija a sada je zastupljena i na velikim međunarodnim internet-portalima za prodaju paket-aranžmana, pa polako postaje i konkurentna.

Ova zemlja ne nudi samo sunce, more, dobru klimu, divnu prirodu i ljude uvek spremne da pomognu; ljude privlače i posebno niske cene. Stan na moru može da se kupi sa 30.000 do 60.000 evra. Pošto su kamate trenutno vrlo niske, mnogi u Evropi su zainteresovani za takvu investiciju.

Povoljne cene su ubedile i Hans-Ditera Blazera iz Minhena. On je u Sarandi kupio stan:

Cena je bila u redu ako imamo u vidu rizik investiranja u toj zemlji. Lokacija je izvanredna. Vrlo sam zadovoljan.

Na listi želja stranih kupaca, Saranda zauzima posebno mesto. Odatle se brzo stiže do Krfa, a tamo postoji aerodrom – to je velika prednost za Sarandu. Upravo zbog tog geografskog položaja, i Norvežanin Kristen Dale odlučio se da tamo kupi stan na moru.

Već smo letovali ovde i sve više volimo ovo mesto. Čuli smo za kriminal, ali do sada nismo doživeli ništa ružno. Saranda mi izgleda mirnije od svakog malog grada u Norveškoj. Jedini problem nam je jezik, ali ovde mnogi govore engleski.

Ilegalna gradnja na obali

Međutim, “albanska avantura” krije i jedan drugi rizik, kaže više klijenata firme “Albania Property Group”. U Albaniji ima mnogo ilegalno sagrađenih objekata – posebno na obali. Kristen Dale zato želi da kupoprodajni ugovor bude pedantno proveren. I Nemac Hans-Diter Blazer govori o teškoćama i lošim stranama tog posla:

Administracija se ne pokreće, a obrada kod notara takođe ne ide lako. Još ništa nije uneto ni u zemljišne knjige.

Ilir Konomi smatra da je spora administracija najveća prepreka razvoju turizma u Albaniji.

Mi pazimo na to i sve pravovremeno proveravamo pre nego što izađemo sa ponudom pred kupe. Ali, tačno je da nema unosa u zemljišne knjige.

Mnogi Albanci se nadaju da će promene doneti reforma pravosuđa, i od nje očekuju ni manje ni više nego – obnovu zemlje. Ali, dok se ta nada ne ispuni, mogla bi da prođu još mnoga leta.

Albanija je istovremeno razvijena i nerazvijena zemlja – zaključuje Svein Augland za “Dojče vele”.

Izvor: B92