Neda Ukraden
Suza je iz oka kanula... na ovom koncertu većini verovatno zbog, kako reče Neda, „zlatnih osamdesetih jugoslovenske zabavne muzike“. Još samo da zora svane...
Nije bilo Photoshopa na koncertu Nede Ukraden u Sava centru. Puna Velika sala! Šminku, „peglanja“, tretmane, izgleda su rasterali gromoglasni aplauzi – dokaz dobrodržeće višedecenijske karijere. Ili tako nekako...
U elegantnoj crnoj toaleti koja je uspela da pomiri pantalone i haljinu, od prvog koraka na bini i prvog takta benda Megamix, Neda je publici pružila sve ono zbog čega je došla: ex-Yu nostalgiju, ohrabrenje da zvezda ne sija samo dok je mlada, muziku bez koje neki proslave ne mogu ni da zamisle... Taman tako da TV šou „Zvezdana prašina“ doživi dvočasovni kambek, dok se Karingtonovi spremaju da spletkare i u 21. veku.
Radujte se, (Nedini) prijatelji, kad ne mogu ja...
Sa višečlanim bendom, šarenim svetlima, dva velika „N“ i svojim blistavim portretom iza sebe, Neda je koncert počela starim hitom „Radujte se, prijatelji“, nakon čega je poželela dobrodošlicu publici. Kao potvrda živosti ex-Yu mitologije, na Nedinom koncertu su bili i Biljana Ristić, Đorđe Marjanović, Predrag Živković-Tozovac, Usnija Redžepova... Ali, podržale su je i mlađe kolege poput Jelene Tomašević, kao i diplomate, među kojima je bio i Nedin fan iz ambasade Kine.
Sve prisutne je Neda toplo pozdravila uz konstataciju da je i posle toliko godina na sceni „uspela da sačuva publiku“ i da su sada tu i „bake, ali i njihova deca“. Potpuno istinito – publika je zaista bila najrazličitijeg godišta, a repertoar su svi znali jednako dobro.
Da li je nostalgija nasledna ili je neka muzika večna? Neda i njeni fanovi su jasno pokazali, samo odgovor svako čita na svoj način.
I tako hit za hitom...
Okružena cvećem koje je dobijala posle skoro svake pesme (i zet je dobio pohvalu pred svima, nakon uručenog buketa), Neda je ređala poznate melodije/stihove prisećajući se svog početka sa šesnaest godina u njenom Sarajevu, do danas u, kako je i sama rekla, „njenom Beogradu koji mnogo voli“.
Snažne aplauze su dobile sve pesme na tako mnogo načina nezaboravnih naziva – od „Gdje god bio“, preko „Vrati se s kišom“, „Nisam ti ja bilo ko“ i „Što ti sina nisam rodila“ do čuvene „Zora je...“ koju je s Nedom otpevala cela sala. Verovatno je na publiku mislila dok je koketno pevala „ne da, ne da, tebe tvoja Neda, ti si sve što mome srcu treba“.
Sa suzama u očima pevajući „Samo je nebo iznad nas“, Neda se prisetila svog nedavnog preminulog aranžera Mate Došena. Ali, pomenula je i druge ljude sa kojima je sarađivala, poput Marine Tucaković, Đorđa Novkovića, Kornelija Kovača, Harija Varešanovića, Rajka Dujmića i drugih.
Mada je koncert donekle bio obeležen setom za nekim prošlim vremenima, komentar jedne dame potvrđuje da je Neda, sa više od dvadeset izdanja iza sebe, sasvim sigurno i deo današnjice. „Kako li se samo ovako dobro drži?! Svaka joj čast!“ Ali, pored negovanog izgleda, uticaj na to verovatno ima i njen zvuk koji je danas ipak više folk, nego Rajko-Dujmić-pop.
Možda se „odgovor“ na ovo nalazi u nazivu poslednjeg albuma ove, neosporno, muzičke dive bivše Jugoslavije - „Da se nađemo na pola puta“. I to može da se čita na različite načine... Kao uostalom i sve vezano za nostalgiju i ono što se na „onim“ prostorima, a i „ovim“ današnjim, smatra „zabavnom muzikom“.
Tekst: Katarina Milovanović
Foto: Marko Risović