fbpx

NAGLE PROMENA VREMENA NE PRIJAJU SRCU: Zahlađenje povećava rizik od infarkta

Pad temperature obolelima od hroničnih bolesti donosi pogoršanje simptoma - reumatičarima, osobama koje pate zbog visokog krvnog pritiska, astmatičarima... Međutim, zahlađenje prija nervnom sistemu, jer su migrene znatno ređe, a i mozak bolje radi na nižim temperaturama.

Neurolog dr Nenad Stepić kaže da hladnoća prija obolelima od Parkinsonove bolesti, jer im lekovi na nižoj temperaturi bolje deluju, a simptomi multiple skleroze se sa padom na Celzijusovoj skali smanjuju.

- Izuzetak su samo neurološki bolesnici koji se oporavljaju od moždanog udara - kaže dr Stepić. - Njima prija toplota i zbog toga im se savetuje odlazak u banju sa toplim vodama.

Ipak, zahlađenje mnogima znači pogoršanje bolesti, naročito kada je reč o naglim promenama temperature.

Doktorka Olivera Đokić, kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", kaže da svaki pad temperature dovodi do viših vrednosti pritiska, a za one koji već boluju od hipertenzije to znači povećan rizik od srčanog i moždanog udara.

- Organizmu bi trebalo pomoći da se prilagodi promeni vremena slojevitim oblačenjem u hladnijem delu dana, a od velikog značaja može da bude topao napitak izjutra jer doprinosi opuštanju krvnih sudova - kaže dr Đokić. Najznačajnije je, ipak, redovno uzimanje propisane terapije.

Izbegavanje nazeba mera je prevencije i za one koji pate od reume.

- Zahlađenje dovodi do pojave bola i ukočenosti zglobova, što mnogima, naročito starijima, otežava kretanje - kaže dr Milica Basarić, reumatolog Instituta za reumatologiju u Beogradu. - Zato je važno da se ne izlazi neadekvatno obučen napolje, a osim toga telo bi pre izlaska trebalo pripremiti za kretanje, laganim razgibavanjem.

Najčešće reakcije zdravih osoba na promenu klimatskih uslova su vrtoglavice, glavobolje, a mogu da se jave i malaksalost i pospanost. Za adaptaciju najvažnija je zdrava ishrana, dovoljan unos tečnosti i što češći boravak na svežem vazduhu. Do bola u zglobovima zbog hladnoće može da dođe i kod potpuno zdravih osoba, a obično je reč o vanzglobnom reumatizmu.

- Vanzglobni reumatizam znači da bolovi ne potiču od upale zgloba, već da je došlo do zapaljenja okolnih struktura - tetiva, ligamenata i sluznih jastučića među zglobovima (burzi) - kaže dr Basarić.

Svaka promena temperature, a naročito atmosferskog pritiska i vlažnosti vazduha dovodi do otežanog disanje kod astmatičara i obolelih od hronične opstruktivne bolesti pluća. Razlog je, kako kaže dr Tatjana Radosavljević, pulmolog, u tome što promenljivi vremenski uslovi direktno uzrokuju grč i suženje bronhija:

- Hroničnim plućnim bolesnicima stanje pogoršava i velika zagađenost vazduha, jer se u jutarnjim satima kada je hladno i ima nešto više vlage može javiti smog. Pacijenti koji su dobro vođeni od svog lekara zato tačno znaju kada bi zbog pojave simptoma trebalo da povećaju dozu leka, a ako pogoršanje ne prolazi da potraže pomoć lekara.

Doktorka Radosavljević kaže i da bi astmatičari i oboleli od hronične opstruktivne bolesti pluća trebalo da se čuvaju prehlada i drugih respiratornih infekcija zato što one mogu da dovedu do dodatnih komplikacija.

Izvor: Novosti.rs
Foto: Ilustracija/Unsplash.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.