Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije: Iza nas je dobra godina za tržište osiguranja

U narednom periodu fokus će biti na obezbeđivanju fer tržišnih uslova i pojedinačnim pitanjima značajnim za korisnike usluga osiguranja koja smo prepoznali kao problematična

Srbija je prošle godine otvorila Poglavlje 9 u pregovorima sa EU koje se, između ostalog, tiče osiguranja, a Narodna banka Srbije će rukovoditi pregovorima u ovoj oblasti. O tome šta nas očekuje ove godine na tržištu osiguranja, kao i kakvi su rezultati u prethodnoj govori Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije.

Šta je obeležilo sektor osiguranja u prethodnoj godini?

– Protekla godina će za sektor osiguranja ostati ubeležena kao jedna od najuspešnijih po mnogim parametrima. Stopa rasta ukupne premije u prva tri kvartala iznosila je 5,9% u odnosu na isti period prethodne godine i očekuje se da će ukupna premija u 2019. godini prvi put premašiti iznos od sto milijardi dinara. To je u najvećoj meri rezultat rasta premije u osiguranju motornih vozila i osiguranju od autoodgovornosti, osiguranju od posledica nezgode i dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju. Takođe, premija životnog osiguranja i dalje raste, ali je blago usporila. Verujemo da će, kada se završi sumiranje rezultata za 2019, industrija osiguranja zabeležiti rekordnu dobit iz poslovanja. U oblasti nadzora prošlu godinu su obeležile aktivnosti na različitim nivoima. Značajno smo se angažovali na najznačajnijem delu tržišta, a to je osiguranje od autoodgovornosti. Nismo zaboravili ni značajne promene u regulatornom okviru koje predstoje u narednim godinama, uslovljene nastojanjima da se i u budućnosti obezbedi stabilnost na tržištu osiguranja, ali i unapredi postojeći nivo zaštite prava i interesa korisnika usluge osiguranja. Ova nastojanja usaglašena su sa ispunjavanjem standarda koji važe u zemljama Evropske unije. Prethodne godine pokazali smo da neće biti kompromisa sa onima koji misle da zakoni ne moraju da se poštuju. Sproveli smo neposredne kontrole svih učesnika na tržištu osiguranja od autoodgovornosti i to u finansijski najosetljivijem delu koji se odnosi na trošenje sredstava iz premije za nedozvoljene namene. Postigli smo značajne rezultate koji se ogledaju u identifikovanju i sprečavanju nezakonitih radnji. Sve to imalo je za rezultat smanjenje troškova sprovođenja osiguranja i oslobađanje značajnih sredstava koja su ranije korišćena za izmirivanje ovih troškova.

Da li će se u politici NBS nešto menjati u narednom periodu?

– Od početka ne gubimo iz vida da je najvažnije da budu zadovoljni oni zbog kojih osiguranje postoji, a to su korisnici. Tokom prethodne godine nastavili smo sa nadzorom tržišnog ponašanja učesnika na tržištu osiguranja. Smatram da je to zajednički posao svih nas, uključujući i korisnike usluge osiguranja koji treba da u punom obimu koriste pravo na predugovorno informisanje i izaberu onu uslugu osiguranja koja odgovara njihovim stvarnim potrebama. U narednom periodu fokus će biti na obezbeđivanju fer tržišnih uslova i pojedinačnim pitanjima značajnim za korisnike usluga osiguranja koja smo prepoznali kao problematična. Pomenuću samo najvažnija – pitanje kvaliteta i uručenja predugovornih informacija, odlučivanja po odštetnim zahtevima životnog osiguranja, pitanje načina obračuna povraćaja premije osiguranja i nefer ugovornih odredaba uslova osiguranja.

Gde vidite prostor za unapređenje poslovanja?

– Prepoznali smo dvostruki značaj funkcije nadzora u delatnosti osiguranja, podjednako u prudencijalnom delu i delu tržišnog ponašanja. Predstoji nam unapređenje obe funkcije nadzora, jer samo na taj način, odnosno sinergijom ovih funkcija možemo ostvariti uspeh. Očekujem unapređenje finansijskog poslovanja društava za osiguranje i reosiguranje kako bi se obezbedila otpornost na stresove iz okruženja, dugoročna finansijska stabilnost i kontinuitet poslovanja, unapređenje u upravljanju rizicima, prikupljanju i obradi podataka, sistemu izveštavanja, posebno uzimajući u obzir regulatorne izmene koje nas očekuju. Posebno je potrebno da se dodatno unapredi kvalitet prodaje osiguranja, a u okviru toga kvalitet informisanja o proizvodima osiguranja, da se unaprede ažurnost i način postupanja po odštetnim zahtevima, kao i da se efikasnije otklanjaju uzroci podnošenja prigovora.

Da li ste zadovoljni komunikacijom sa osiguravačima?

– Kako bi se svi izazovi koje okruženje postavlja pred nas uspešno prevazišli i pronašla odgovarajuća rešenja, stalna komunikacija sa društvima je od izuzetnog značaja. Upravo iz tog razloga ovoj komunikaciji pridajemo veliki značaj zbog čega organizujemo sastanke, radionice... Želimo da kroz otvorenu diskusiju i razmenu mišljenja izaberemo najbolja rešenja. U želji da ukažem na neophodnost komunikacije, sa svojim saradnicima i lično učestvujem na sastancima. Zbog toga smatram da se ostvareni nivo komunikacije može oceniti kao izuzetno visok, što nam garantuje uspešnu saradnju i u budućnosti.

Koliko je naše tržište razvijeno u odnosu na region?

– Posmatrano prema osnovnim pokazateljima razvijenosti, domaće tržište osiguranja je razvijenije od zemalja u okruženju, ali manje razvijeno u odnosu na susedne zemlje članice EU. Tržište osiguranja je, prema rezultatima u prva tri tromesečja 2019. godine, stabilno, dobro kapitalizovano i likvidno, sa pozitivnim rezultatom poslovanja u iznosu od 9,3 milijarde dinara. Sredstva tehničkih rezervi u iznosu od 201 milijarde dinara u potpunosti su investirana u propisane instrumente, pri čemu u strukturi dominiraju državne hartije od vrednosti. Kad se uporedi kretanje premije u Srbiji sa kretanjem premije zemalja u regionu, može se uočiti da je međugodišnji prosečan desetogodišnji realan rast od 2,1% veći od rasta većine zemalja u regionu, zbog čega verujem da smo na dobrom putu.

Šta vi mislite da je ključno u podizanju svesti građana u pogledu kupovine osiguranja?

– Spremnost društava za osiguranje, posrednika i zastupnika da ulože dodatni napor kako bi predočili prednosti korišćenja usluga osiguranja korisnicima, pritom ih tačno obaveštavajući o tome od čega ih određena usluga osiguranja štiti, a od čega ne štiti, ključne su u prepoznavanju potrebe za korišćenjem usluga osiguranja. Nažalost, u ranijem periodu osiguranje je često predstavljano kao nešto što ne može svako da razume, zbog čega mogu da gube i građani i sektor osiguranja. Prepoznavši ovaj problem, mi smo naporno radili i radimo kako bismo pokazali da je to finansijska usluga koja, kada se pažljivo odabere, može biti velika pomoć u teškim životnim trenucima. Želeći da usluge osiguranja približimo našim građanima i učinimo ih razumljivijim, uveli smo obavezu uručivanja predugovorne informacije koja bi trebalo da olakša razumevanje ponekad zaista složenih termina. Upravo iz tog razloga društva za osiguranje imaju veliku odgovornost i zadatak da predugovorne informacije sačinjavaju na razumljiv i jasan način, posebno u delu koji se odnosi na rizike pokrivene osiguranjem, isključenja u vezi s tim rizicima, kao i da zajedno sa drugim subjektima nadzora podižu nivo stručnosti i obučenosti zaposlenih u prodaji. S druge strane, i sami korisnici moraju biti svesni svoje odgovornosti prilikom izbora usluge osiguranja – da je izuzetno važno da se upoznaju sa svim karakteristikama usluge za koju su zainteresovani i provere da li će na taj način ostvariti željenu zaštitu.

Da li bi država trebalo da se povuče kada je reč o nadoknadi štete nakon prirodnih katastrofa?

– Propisima koji uređuju delatnost osiguranja stvoreni su uslovi za pokriće rizika od prirodnih katastrofa na tržišnim osnovama. Međutim, izuzetno je značajna i uloga države kao nekog ko procenjuje širi interes, odnosno način na koji će se pokrivati štete koje nastanu u slučaju prirodnih katastrofa. Smatramo da je od ključnog značaja za delatnost osiguranja, a naročito osiguranja od posledica prirodnih katastrofa, edukacija građana i podizanje svesti ljudi o potrebi zaključenja ugovora o osiguranju od prirodnih katastrofa. Prvenstveno bi društva za osiguranje, kao i njihovo profesionalno udruženje trebalo da sprovode kontinuiranu edukaciju javnosti o koristima i neophodnosti ove vrste osiguranja.

Hoće li biti nekih izmena u zakonodavnom okviru što se tiče sektora osiguranja?

– Podsetila bih najpre da je u protekloj godini otvoreno Poglavlje 9 u pregovorima sa EU, gde je jedna od četiri podoblasti – Osiguranje i strukovne penzije, a Narodna banka Srbije je institucija koja rukovodi pregovorima u ovoj oblasti. U narednom periodu očekuje se donošenje novih propisa u oblasti finansijskog izveštavanja društava za osiguranje i reosiguranje, u skladu sa odredbama novog Zakona o računovodstvu, kao i odredbama Direktive EU o računovodstvu u osiguranju. Takođe, očekujem da u saradnji sa Ministarstvom finansija, kao i članovima radne grupe iz ostalih državnih organa i zainteresovanih strana, unapredimo regulatorni okvir za obavezno osiguranje u saobraćaju, pre svega kroz izradu novog Nacrta zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Primena Direktive o osnivanju i obavljanju delatnosti osiguranja (Solventnost II) pred sektor osiguranja postavlja visoke standarde, kako bi se ostvarili stabilnost i kontinuitet u poslovanju društava za osiguranje, odnosno reosiguranje. Otvaranje pregovora pozitivno će uticati i na pravni okvir distribucije osiguranja, čime će se poboljšati informisanost i zaštita prava i interesa korisnika usluga osiguranja.

Šta će biti ključno za sektor osiguranja u pogledu nadzora u narednom periodu?

– Očekuje nas mnogo izazova, pre svega da nastavimo da održavamo i unapređujemo stabilnost sektora osiguranja, uz kontinuirano prilagođavanje novim standardima poslovanja, da identifikujemo i upravljamo novim rizicima, unapređujemo način na koji građani vide uslugu osiguranja, da se potrudimo da imamo zadovoljnog korisnika usluge osiguranja i da, menjajući regulatorni okvir, ne zaboravimo zbog čega se bavimo osiguranjem. Sigurno je da ćemo, ukoliko uspemo, biti nagrađeni zadovoljnim građanima i stabilnim tržištem osiguranja, a to je ono najbitnije.

Autor: Nadlanu.com/Diplomacy&commerce
Foto: Diplomacy&commerce

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.