Vladimir Đorđević, Udruženje finansijskih institucija PKS: Tržište je stabilno

Vladimir Đorđević iz Udruženja finansijskih institucija PKS-a govori o trenutnim dešavanjima na tržištu osiguranja i smeru u kojem će se ono dalje razvijati.

Kakva je trenutna situacija na tržištu osiguranja u Srbiji?

- U svojim osnovnim postavkama ono je već duže nepromenjeno. Prvenstveno, srpsko tržište osiguranja je stabilno, i tu činjenicu ne treba uzimati olako. Veliki trud i profesionalnost svih učesnika na ovom izuzetno kompetitivnom tržištu uloženi su u izgradnju i održavanje te stabilnosti. Raspoloživa margina solventnosti sektora osiguranja na kraju trećeg kvartala 2019. godine iznosila je preko 42 milijarde dinara, a zahtevana margina solventnosti malo manje od 19 milijardi. Dakle, osnovni pokazatelj adekvatnosti kapitala društava za osiguranje iznosio je skoro 230%. Istovremeno, pokazatelј usklađenosti likvidne aktive i obaveza bio je skoro 150%. Tržište je stabilno, i to je osnovna poruka. Ali činjenica je da prostora za rast i za napredak ima, još uvek nismo dostigli tu magičnu brojku od milijardu evra premije na godišnjem nivou i veliko je pitanje za sve učesnike na tržištu kako, u postojećim ekonomskim i regulatornim okolnostima, povećati obuhvat. Srbija je na putu ka jedinstvenom evropskom tržištu a, ukoliko sagledamo samo regulatorni okvir, finansijski sektor u celini, pa i tržište osiguranja su praktično lokomotiva na tom putu. Što se tiče sektora osiguranja, regulatornim okvirom su već implementirane pojedine odredbe Solventnosti 2 koje se odnose na kvalitativne zahteve drugog stuba.

Kako ste zadovoljni poslovnim rezultatima osiguravajućih društava na srpskom tržištu u prošloj godini? Ima li pomaka?

- Rezultate za kraj prošle godine još uvek čekamo, ali posmatrajući poslednje koje imamo (za treći kvartal), može se očekivati nastavak kontinuiranog rasta. Bilansna suma sektora osiguranja je blizu 300 milijardi dinara, a tehničke rezerve su premašile 200 milijardi dinara i garant su stabilnosti i snage ove industrije. Ali ukoliko posmatramo rezultate protekle godine i, recimo, 2017. godine, uočava se da je taj rast izraženiji kod onih osiguranja gde su ugovarači pravna lica. I to je situacija kod skoro svih vrsta osiguranja osim kod imovinskih, gde dolazi i do blage konsolidacije premije. Ovo ukazuje da privreda postaje svesnija raznovrsnosti sigurnosti koja se može pronaći u osiguravajućoj zaštiti, tj. sve više prepoznaje ostvarivanje svojih interesa u raznoraznim vidovima osiguravajućih pokrića. Ali to ukazuje i na prostor gde se najviše može delovati,a to je na približavanju osiguranja građanima, što znači da se treba fokusirati na to kako osiguranje ugovoriti sa fizičkim licima. Imamo podatak da je u Srbiji tek oko 13–14% domaćinstava osigurano, i to je veliki domaći zadatak za sve nas.

Da li se i u kom smeru menja srpsko tržište osiguranja?

- Uvek ističem da je srpsko tržište osiguranja neodvojivi deo ukupnog finansijskog tržišta, koje je pak u potpunosti samo jedan od faktora ukupnog privrednog života. Veze su neraskidive i dvosmerne i iluzorno je očekivati nekakav čarobni štapić koji bi doveo do procvata tržišta osiguranja bez nekih značajnijih pomeranja u ostatku privrednog sistema. Kao ilustraciju toga mogu navesti da je vrsta osiguranja koja se odnosi na vazduhoplovstvo u protekle dve godine porasla za skoro 250%, što je direktna posledica aktivnosti kompanije "Air Srbija". Tako da, ukoliko želimo da pretpostavimo smer u kom će se razvijati srpsko tržište osiguranja, potrebno je razumeti promene celokupne privrede. Digitalna transformacija je "new black" u svim privrednim granama, pa i u osiguranju. Prepoznati sve nove mogućnosti, prilagoditi im se i iskoristiti ih za poboljšanje poslovnih procesa i unapređenje odnosa sa klijentima bila bi moja glavna preporuka svim učesnicima na tržištu osiguranja.

Zbog čega naše tržište nije više razvijeno?

- Kao što sam već rekao, naše tržište je otprilike odraz ostalih elemenata u sistemu. Ali to ne znači da moramo biti zadovoljni. Svakako možemo podići nivo razumevanja potreba klijenata i što češće i što brže im izaći u susret. Istovremeno, kanali prodaje možda nisu dovoljno dobro rašireni. U Sloveniji preko 11.000 ljudi ima licencu za obavljanje poslova zastupanja ili posredovanja u osiguranju. U Srbiji je taj broj manji od 5.000. Kad to stavimo u kontekst da je Slovenija tri puta manja po broju stanovnika od Srbije, dobijamo pravi uvid u to koliko je prodajna sila tamo jača. To i jeste jedan od razloga koji dovodi do toga da zemlja koja je tri puta manja po broju stanovnika ima dva i po puta više premije. Ne jedini, ali svakako značajan. Ali kada posmatramo rezultate poslovanja sektora osiguranja, ne smemo posmatrati samo rast premije. Na primer, rezultati III kvartala 2019. godine u odnosu na 2017. godinu ukazuju da je zabeležen rast premije od oko 10%. Ali u istom periodu je zanimljivo posmatrati i one delove bilansa društava za osiguranje koja se odnosi na štete. Likvidirane i rezervisane štete na tržištu osiguranja su porasle za preko 40%. To je novac industrije osiguranja od kog su građani i privreda imali direktnu korist. Sektor osiguranja je u 2018. godini rešio preko 700.000 šteta. To je ogroman uspeh.

Da li je širenje obaveznog osiguranja rešenje i može li to pojeftiniti polise, uz bolje pokriće štete?

- Osiguranje jeste igra velikih brojeva i ukoliko se rizik diversifikuje, pojedinačna premija će svakako biti manja. Ali nisam pristalica nametanja bilo kakvih obaveza i opterećenja privrede i građana, bez dubljih analiza o potrebama. Jesam za obaveznost u osiguranju tamo gde postoji širi društveni interes, što se najčešće svodi na zaštitu trećih lica, kroz osiguranja od odgovornosti. Ujedno, zagovaram da država, štiteći svoje investicije, eventualne subvencije uslovljava obaveznim osiguranjem, jer subvencije predstavljaju investicije u određene grane privrede, na primer poljoprivredu, a odgovorna investicija podrazumeva i prenos rizika na društva za osiguranje.

Kakva su vam očekivanja od ove godine što se tiče tržišta osiguranja?

- Tržište osiguranja u Srbiji je u stanju konstantnih regulatornih promena i pritom ne mislim samo na regulatorni okvir koji se direktno odnosi na tržište osiguranja (na primer već neko vreme se radi na izradi predloga izmena Zakona o obaveznim osiguranjima u saobraćaju), tako i na regulativu koja je indirektno vezana za sektor osiguranja ali ima ogroman značaj (npr. u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti ili sprečavanja pranja novca). Sve te promene zauzimaju velike resurse, kako u društvima za osiguranje, tako i kod regulatora, tako da, ponekad, možda svi mi ostanemo u tom poslu zagledani u sebe, zanemarujući klijente. Utisak mi je da najviše prostora za napredak ima u edukaciji tržišta.

Autor: Nadlanu.com/Diplomacy&commerce
Foto: Promo

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.