PRIVATNE PENZIJE: Za bezbrižnu starost

U Srbiji je danas radni vek duži nego pre desetak godina. Mnogi se pitaju da li će državni penzijski fond uopšte opstati do trenutka kada dostignu starosnu granicu za penziju, a još više mladih generacija razmišlja hoće li moći da opstane sa sumom koja im bude stizala od PIO fonda. Zato se sve više građana Srbije odlučuje za privatne penzije, odnosno članstvo u nekom od dobrovoljnih penzijskih fondova kako bi osigurali sebi sigurnu i bezbrižnu starost.

Na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova posluje trenutno četiri društva za upravljanje, koja upravljaju imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova. U njima, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), štedi 197.525 građana. Oni, putem uplate privatnih doprinosa, u ovim fondovima čuvaju oko 42 milijarde dinara. Među njima je 39% onih koji samostalno uplaćuju privatnu penziju, dok za 61% to čine poslodavci. Struktura ovih svojevrsnih štediša je različita – ima onih koji su još u pelenama, ali i onih pred pravom penzijom. Ulažu i zaposleni, ali i nezaposleni, studenti i poslovni ljudi. Prema podacima Narodne banke Srbije, učešće korisnika usluga penzijskih fondova u ukupnom broju zaposlenih je svega 9,4%. Prosečna uplata iznosi 4.569 dinara, a tokom poslednjih pet godina ukupne uplate sredstava u dobrovoljne penzijske fondove beleže rast.

Prema poslednjim dostupnim podacima NBS za jun 2019. godine, prosečan prinos dobrovoljnih penzijskih fondova iznosio je 3,6 procenata, što je oko 12 puta više od prosečne kamate na štednju u bankama (oko 0,3 odsto).
Imovina privatnih penzijskih fondova se ulaže najčešće u hartije od vrednosti. Od ukupno 42 milijarde dinara najviše je, čak 33,7 milijardi dinara, uloženo u državne obveznice, koje se smatraju najsigurnijim oblikom investiranja, dok se tek 1,5 milijardi dinara nalazi na oročenim depozitima.

Podsetimo, u 2019. godini industrija penzijskih fondova obeležila je 13 godina svog poslovanja. Trinaest godina je dovoljno da se sagleda funkcionisanje industrije i značaj dugoročnih efekata štednje, ali treba imati u vidu da je fokus penzijskih fondova mnogo duži, te da će se efekti još bolje videti u budućnosti.

Ko može da bude član privatnog penzionog fonda?

Donja starosna granica ne postoji i svako ko ima manje od 70 godina može da bude član fonda, bez obzira na to da li je zaposlen ili ne, odnosno da li je domaći ili strani državljanin. Sve je češća praksa da roditelji počnu sa štednjom za svoju decu odmah po njihovom rođenju. U fond može da uplaćuje i drugi pojedinac ili firma za račun fizičkog lica, a to može da radi i sindikat za svoje članove, kao i poslodavci za svoje zaposlene. Olakšavajuća činjenica za ulaganje u privatne penzijske fondove je što uplate ne moraju biti redovne, već klijenti imaju slobodu kada uplaćuju novac i mogu da biraju iznos za uplatu. Minimalni mesečni iznos penzijskog doprinosa je oko 1.000 dinara, u zavisnosti od fonda. Kako bi podstakla štednju u dobrovoljnom penzijskom fondu, država je predvidela poreske olakšice i za poslodavce, ali i za zaposlene koji uplaćuju dopunske penzijske doprinose u fondove. Tako su poslodavci oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do maksimalnog neporezivog iznosa, a zaposleni koji uplaćuju putem administrativne zabrane oslobođeni su plaćanja poreza na dohodak građana. S druge strane, ako korisnik u nekom trenutku odluči da više ne uplaćuje novac, ne postoje nikakve pravne sankcije koje bi snosio. U tom slučaju uplaćeni novac ostaje na računu klijenta dok ne stekne zakonsko pravo da ga koristi, što je danas sa navršenih 58 godina. Novac se može povlačiti jednokratnom isplatom (najviše 30 odsto ukupnog iznosa), programiranom isplatom (na primer, mesečno), prenošenjem sredstava u društvo za osiguranje ili kombinacijom ovih načina.

Autor: Nadlanu.com/Diplomacy&commerce
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.