HRANA NA DLANU: Čokolada i slanina da, čips i pomfrit ipak ne!

Nakon edukacije o zdravoj ishrani, navikama ljudi, o čemu ste imali prilike da čitate u jučerašnjem tekstu, danas nastavljamo sa još konkretnijim smernicama kako doći do balansa u hrani koju svaki dan konzumiramo i koje greške najčešće pravimo.

Greške koje su najčešće, kako nam objašnjava prof. dr Sergej Ostojić, a potkrepljeno svežim podacima iz velikog broja istraživanja u kojima je njegov tim učestvovao, kao deo najuglednijih svetskih naučnih grupa, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju, NCR-RisC konzorcijum i Global Burden of Disease su sledeće: naše stanovništvo tipično unosi hranu u kojoj ima previše kalorija, dominiraju hleb i peciva, krompir i meso (posebno suhomesnati proizvodi), hrana se dosoljava a piju napici bogati šećerom. Prosečan stanovnik Srbije unosi čak 46 kilograma šećera godišnje! Sa druge strane, voće i povrće zajedno čini svega oko 10% ukupnog dnevnog kalorijskog unosa, srazmerno retko se jedu mahunarke, riba i semenke.

Dugoročno gledano, ovakav način ishrane nije dobar ni za jedan organizam, ove greške se moraju sanirati jer skoro pa sigurno u nekom trenutku će krenuti mnogobrojni zdravstveni problemi. Jedino rešenje je okretanje ka pravilnoj ishrani i davanje organizmu dovoljno hranljivih materija koje će pozitivno uticati na njegovo funkcionisanje.

Govoreći o principima zdrave ishrane dr Ostojić kaže da su najbitniji raznovrsnost i uravnotežen unos koji treba prilagoditi individualnim potrebama prema polu, godinama i drugim ličnim karakteristikama. Ovih principa se treba pridržavati čitavog života ali to ne znači da nemamo prostor za prilagođavanje ličnom ukusu ili afinitetu, birajući raznovrsne namirnice koje su nam danas dostupne tokom čitave godine. Konkretno, na meniju ima mesta i za čokoladu jer je sasvim dozvoljeno unositi 10% dnevnih kalorija unosom šećera ali ne više od toga. Isto se može reći i za slaninu i druge izvore zasićenih masti ali uz uslov da unos držimo takođe ispod 10% dnevnih kalorijskih potreba. Postoji mali broj namirnica gde postoji nulta tolerancija i čiji bi unos trebalo redukovati na minimum ili trajno eliminisati iz ishrane. Naime, reč je o onim namirnicama koje sadrže trans masti, u koje spadaju npr. čips ili pomfrit. Mnoge evropske zemlje i SAD su sprovele politiku nulte tolerancije prema izvorima trans masti u hrani i naterale proizvođače da kompletno izbace ove za zdravlje opasne masti iz svojih namirnica, radujemo se da će i naša zemlja uskoro krenuti ovim putem.

Još jedna bitna stavka je da svaki organizam je jedinstven i ne postoji univerzalni jelovnik koji bi svima odgovarao već treba negovati individualni pristup. I prof. dr Ostojić je pobornik ovog stava i dodatno nam pojašnjava da je razlog edukacija koju je pre par godina završio iz oblasti ishrane na Odseku za ishranu i javno zdravlje Univerziteta Harvard, vodećoj ustanovi iz oblasti ishrane u svetu. Tim sa Harvarda je među prvima koji ohrabruje programe personalizovane ishrane, inače stari koncept koji dobija novo ruho u poslednjih nekoliko godina. Naime, sve važnije postaje da se vaš klijent-pacijent pridržava ishrane duži vremenski period (6 meseci i duže) a to je jedino moguće ako zajedno pronađete namirnice koje mu prijaju a istovremeno zadovoljavaju sve elemente zdrave ishrane. To je daleko delotvornije nego nametnuti neki rigidan program pun, doduše zdravih namirnica, ali koje ne prijaju pacijentu i kojeg se on neće duže vreme pridržavati. Dakle, pored klasičnih alata kojim analiziramo ishranu i uhranjenost, valja pridodati i anketu pacijenta o namirnicama koje voli/ne voli da vidi na tanjiru, što se apsolutno mora uzeti u obzir pri sastavljanju jelovnika. Dodatno, obavezan element svakog pregleda je i edukacija pacijenata o zdravoj ishrani i kontinuirana podrška.

Takođe on ukazuje na činjenicu da je već izvesno vreme rigorozna zaokupljenost i opsesija zdravom hranom identifikovana kao poremećaj ishrane pod nazivom ortoreksija, koju prate brojni mentalni i metabolički problemi. Ovo snažno sugeriše da ni u čemu ne treba preterivati, pa ni u traganju za savršenom namirnicom, obrokom ili danom. Treba usvojiti dobre, razumne, na nauci zasnovane preporuke a poneki propust sigurno neće imati posledice po vaše zdravlje ako ste na pravom putu!

Autor: Nadlanu.com/B.J.
Foto: Ilustracija/Pixabay.com